Voće jugoistočne Azije – neke sam zavoleo, a neke zamalo izbacio kroz prozor :)
Pre nego što sam počeo da putujem po jugoistočnoj Aziji, mislio sam da znam šta je voće.
Jabuka.
Kruška.
Banana.
Pomorandža.
Mango.
Dobro...
Mango sam već bio doktorirao :)
A onda sam došao u Aziju.
I shvatio da sam do tada završio možda prvi razred voćne škole :)
Prvi put uđem na neku azijsku pijacu...
Gledam levo.
Gledam desno.
I mislim:
Dobro... šta se ovde jede, a šta samo stoji da me plaši? :)
Neko voće izgleda kao zmaj.
Neko kao jež.
Neko kao da je ispalo iz neke naučno fantastične serije.
A neke plodove gledaš i razmišljaš:
Brate... ovo ako isečem, nema nazad
I onda probaš...
Kad ono — unutra ludilo.
Slatko.
Sočno.
Mirisno.
I shvatiš da si upravo pronašao nešto za šta nisi ni znao da postoji.
Posle godina provedenih po Tajlandu, Vijetnamu, Filipinima, Mjanmaru i ostatku jugoistočne Azije, voće mi je postalo jedan od najboljih delova svakodnevnog života.
I nije samo stvar u ukusu.
Stvar je u celoj priči.
Pijaca.
Prodavaičica pored puta.
Prodavac koji sedi ispod suncobrana.
Voće isečeno i spakovano u malu kesu.
Svež sok koji ti naprave pred očima.
A najjače je što sam vremenom počeo da kupujem voće po sistemu:
Nemam pojma šta je ovo... ali izgleda dobro.🤣
Nekad pogodiš pravo u centar.
Nekad se pitaš ko te je terao.
Ali upravo zbog toga mi je voće u jugoistočnoj Aziji ostalo toliko zanimljivo.
Jer ovde svaki odlazak na pijacu može da bude mala avantura.
Nikad ne znaš šta će završiti u kesi...
Ali uglavnom završi nešto što ćeš sutra opet tražiti :)
Mango – voće zbog kojeg sam shvatio da mango kod nas nije mango :)
Ako si ikada jeo mango u Evropi, verovatno misliš da znaš kakav je mango.
Onda dođeš u Tajland.
Pojedeš pravi mango.
I shvatiš da si prethodno bio prevaren. 😂
Ovde mango može da bude toliko sladak i sočan da ti treba ozbiljna koncentracija da ga pojedeš, a da ti sok ne završi svuda :)
Najviše volim kada ga prodaju već isečenog.
Uzmeš kesicu.
Sedneš negde.
I za nekoliko minuta nema ničega.
Samo kesa i koštica koju gledaš kao:
Da li je moguće da je ovo već gotovo :)
A onda shvatiš da mango ovde nije samo voće.
Od njega prave mango sticky rice.
Topao lepljivi pirinač, kokosovo mleko i svež mango.
I onda imaš bingsu sa mangom...
Ogromna činija leda i sladoleda, preko toga svež mango i još svašta nešto :)
A ima i običan sladoled sa svežim mangom.
Znači...
Uzmeš mango.
Pa mango sa pirinčem.
Pa mango sa sladoledom.
Pa mango sa ledom.
Brate, ovde mango ima više karijera nego pola ljudi. 😂
A ako ti se ne jede...
Uzmeš mango šejk.
Svež mango, led, blender...
I gotovo.
Čaša sreće :)
Mangostin – spolja izgleda kao da će te napasti, a unutra šećer :)
Mangostin mi je jedno od onih voća koje sam zavoleo bukvalno posle prvog zalogaja.
Ali kad ga prvi put vidiš...
Nije baš ljubav na prvi pogled :)
Ljubičasta kora.
Tvrd.
Okrugao.
Izgleda kao da je neko napravio voće za samoodbranu.
Gledaš ga i misliš:
Dobro... a kako se ovo otvara bez testere? 🤣
A onda ga presečeš...
I unutra potpuno druga priča.
Beli, mekani komadići.
Sočni.
Slatki.
Nežni.
Kao da je neko uzeo onu strašnu ljubičastu loptu i unutra sakrio bombone :)
Prvi put nisam imao pojma kako se jede.
Gledam mangostin.
Mangostin gleda mene.
I već razmišljam:
Dobro... šta sad radim sa ovim?
Prodavačica vidi da sam izgubljen kao Alisa u zemlji cuda :)
Uzme jedan mangostin, nasmeje se i pokaže mi kako se otvara.
Onako lagano, kao da otvara bombonu.
A ja gledam i mislim:
Ahaaa... znači nije mi potrebna testera :)
Otvori ona...
I pokaže mi one bele komade unutra.
Probam.
I tu sam završio. 🤣
Otvoriš jedan.
Pa drugi.
Pa kažeš:
„Ajde još jedan... ovaj je poslednji.“
Naravno da nije poslednji. 😂
Posle deset minuta već kopaš po kesi kao da tražiš poslednji krompir u kući.
I onda kažeš:
Uzeću samo nekoliko.
Pet minuta kasnije...
Puna kesa.
Gledam kesu i pitam se:
Dobro... ko će sad ovo sve da pojede?🤣
Dragon fruit – izgleda mnogo bolje nego što sam očekivao
Dragon fruit, odnosno pitaja, jedna je od onih voćki koje jednostavno ne možeš da ignorišeš.
Spolja izgleda kao da je neko seo i rekao:
Ajde da napravimo voće koje će izgledati kao zmaj :)
Jarka boja.
Čudne ljuspice.
Izgleda kao da ne pripada na pijaci nego u nekoj fantaziji.
I naravno...
Kad ga prvi put vidiš, očekuješ ludilo.
Presečeš ga...
A unutra još veće iznenađenje.
Belo ili crveno meso, a unutra milion sitnih crnih semenki.
Gledaš ga i misliš:
Ovo mora da bude brutalno dobro :)
Uzmeš zalogaj...
I onda:
Aha... moze prođe :)
Ništa.
Nema eksplozije ukusa.
Nema vatrometa.
Nema da padneš na kolena i kažeš:
Bože, gde je ovo voće bilo ceo moj život?
Ali nekako...
Što ga više jedeš, sve ti je bolji.
Lagano.
Osvežavajuće.
Nije presladak i baš prija kada napolju upeče toliko da ti se ne radi apsolutno ništa.
A u Aziji ima dana kada ti se ne radi ništa već posle doručka :)
I onda skapiraš...
Dragon fruit možda nije voće koje će te oboriti s nogu prvim zalogajem.
Ali je ono koje samo nastaviš da jedeš.
Jedan komad...
Pa još jedan...
I odjednom pola voćke nestalo :)
Papaja – prvo sam je gledao popreko, a onda se navukao :)
Papaju sam dugo gledao sa rezervom.
Vidim je na pijaci i mislim:
Dobro... šta je sad ovo? Liči na bundevu, a prodaju je kao voće :)
Prvih nekoliko puta probam...
I ništa posebno.
Nekako mi nije legla.
Onda je posle nekog vremena uzmem opet.
Pa opet.
I tek tada skapiram:
Ahaaa... čekaj malo, ova stvar zapravo kida. 😂
Pogotovo kada je ladna.
Slatka.
Mekana.
Sočna.
I baš prija kada napolju sunce prži kao da ima nešto lično protiv tebe :)
A onda dolazimo do jedne stvari koju sam baš zavoleo u Aziji...
Voće često možeš da kupiš već isečeno.
Nema pranja.
Nema guljenja.
Nema sečenja po kuhinji.
Nema da posle pola sata pereš nož, dasku, sudoperu i pola kuhinje.
Uzmeš kesicu.
Otvoriš.
I jedeš.
Ako si na motoru...
E, tu sam se zeznuo više puta :)
Kupim papaju isečenu, stavim kesicu i rekoh:
Ma lagano, poješću ovo usput :)
Sednem na motor, krenem...
Posle par minuta papaja počne da pušta sok na sve strane.
Pogledam dole...
Majica mokra.
Stomak narandžast.
Ja izgledam kao da sam upravo završio tuču sa njom :)
Stanem sa strane, pokušavam da obrišem...
Još gore.
Razmažem sve po majici. 🤣
Rekoh:
E, svaka čast... kupio sam voće i uspeo da se isprljam kao dete :)
I tako lepo nastavim dalje, lepljiv i umazan, kao da se ništa nije desilo.
Od tada papaju na motoru jedem samo ako imam gde da sednem.
Papaja jeste zdrava, ali sa njom nema opušteno :)
Pomelo – prvo se pomučiš, onda se prejedeš
Pomelo sam baš zavoleo.
Velik.
Sočan.
Sladak, ali ima onu finu kiselkastu notu.
I ono što mi je najvažnije...
Nema onu dosadnu gorčinu koja me kod nekih citrusa odmah odbije.
Ali postoji jedan problem.
Kora :)
Brate...
To nije kora.
To je zaštitni oklop.
Prvi put uzmeš pomelo i kreneš da ga ljuštiš...
I već posle dva minuta se pitaš:
Dobro... jesam li ja kupio voće ili sam došao da otvorim sef:)?
Vučeš.
Čupaš.
Nokti stradaju.
Pomelo ne popušta.
Kao da ti govori:
Nećeš ti mene tek tako :)
A onda ti neko iskusan uzme pomelo u ruke...
Dva poteza.
Tri poteza.
I odjednom pred tobom puna činija čistog voća.
Gledaš ga i misliš:
Aha... znači ipak sam ja problem :)
Ali kad ga jednom očistiš...
Gotovo.
Nestane za nekoliko minuta.
Uzmeš jedan komad.
Pa drugi.
Pa kažeš:
Ajde još ovaj i dosta.
I naravno...
Pet minuta kasnije ostane samo kora :)
Pomelo je bukvalno voće koje te prvo namuči...
A onda te nagradi :)
Guava – voće koje jedeš sa solju i pitaš se ko je lud
Guava mi je bila jedno od onih voća koje sam prvo gledao malo popreko :)
Izgleda normalno...
Ali ukus?
Nije baš ono što očekuješ.
Uzmem prvi put.
Probam.
Ja u fazonu:
Dobro... je l' ovo treba ovako?
A onda mi uz guavu dodaju nešto što izgleda kao so ili neki začin.
Rekoh:
Čekaj... šta će mi začin uz voće? :)
Mislim, kod nas uzmeš jabuku i eventualno je opereš.
Ne tražiš biber za nju. 🤣
Ali ajde...
Posolim malo.
Probam.
I...
E, pazi... ovo stvarno radi :)
Od tog trenutka sam počeo da je jedem baš tako.
Guava, malo soli, tucane ljutenice i ostalih začina...
I nekako joj taj dodatak baš legne.
Azija te polako nauči jednoj stvari:
Nemoj odmah da pametuješ.
Ako ti lokalac kaže:
Probaj ovako.
Probaj :)
Passion fruit – mala stvar, velika aroma
Passion fruit izgleda kao da nema mnogo toga unutra.
Uzmeš malu voćku.
Presečeš.
A unutra...
Aroma.
Miris.
Sok.
Semenke.
I potpuno drugačiji ukus.
Često ga stavljaju u sokove, deserte i razna pića.
Ali meni je najzanimljivije bilo da ga samo otvorim i probam.
Jer neke stvari ne moraš komplikovati.
Presečeš.
Kašika.
Gotovo :)
Jackfruit – voće ili građevinski materijal:)?
A onda sam upoznao jackfruit.
I prvo pitanje uopšte nije bilo:
Kakav je ukus?
Nego:
Brte... koliko ovo ima kila?
Ogroman je.
Gledaš ga na pijaci i nije ti baš jasno da li prodavac prodaje voće...
Ili je neko doneo deo drveta pa sad pokušava da ga uvali.
Uzmeš ga u ruke...
Težak kao dete koje neće kući iz parka :)
A onda ga otvore...
I unutra gomila žutih komada.
Uzmeš jedan.
Probaš.
Slatko.
Sočno.
Aromatično.
I potpuno drugačije od svega što sam ranije jeo.
Ali onda shvatiš...
Ovo nije voće za nestrpljive ljude :)
Nije:
Uzmem jabuku i grickam.
Ovde prvo moraš da organizuješ radove.
Nož.
Daska.
Malo prostora.
Jer dok ga otvoriš i očistiš, već se pitaš:
Je l' ja ovo jedem ili spremam ručak za svadbu :)
Ali kad ga konačno središ...
Vredi.
Uzmeš jedan komad.
Pa drugi.
Pa još jedan...
I onda pogledaš onu ogromnu gomilu ispred sebe i kažeš:
Dobro... ipak nisam džabe nosio ovu ciglu kući :)
Durijan – voće koje prvo pomirišeš, pa proveriš da li si živ :)
I onda dolazimo do glavnog lika.
Durijan.
Kralj voća.
Ili, kako sam ga ja prvog dana upoznao...
Kralj: Šta je brte ovo crklo :)?
Nema kod njega sredine.
Otvoriš ga i ili kažeš:
Jbte, ovo je vrh!
Ili automatski napraviš dva koraka unazad. 😂
Prvi put kada sam ga osetio, ozbiljno sam pogledao okolo da vidim da li je negde pukla kanalizacija.
A ljudi oko mene...
Lagano sede.
Jedu.
Uživaju.
Kao da je najnormalnija stvar na svetu.
I onda mi jedan kaže:
Hoćeš?
Ja:
Ne, hvala.
Probaj.
Ne.
Samo malo.
Brate, rekao sam ne 😄
Najluđe je što miris i ukus kao da pripadaju dvema potpuno različitim voćkama.
Miris te napadne pre nego što ga i probaš.
A ukus...
Potpuno druga priča.
Kremast.
Sladak.
Jak.
I baš zbog toga ga neki ljudi obožavaju.
Ja sam negde između :)
Poštujem durijan.
Razumem zašto ga ljudi vole.
Ali ne moramo baš svaki dan da se viđamo :)
Salak – zmijsko voće
Salak sam prvi put video na pijaci i pomislim:
Ko je ovo smislio jbte:)?
Kora izgleda kao zmijska koža.
Uzmeš ga i pitaš se:
Brate... ovo se jede ili beži?
Otvoriš ga, a unutra slatko, kiselo i malo hrskavo.
Kod nas voće ima koru. Ovo ima oklop :)
Banane, ali opet drugačije
Banane sam naravno znao.
Ali u Aziji sam tek shvatio koliko ih zapravo ima.
Male.
Velike.
Slatke.
Čvrste.
Žute.
Zelene.
Ima ih bukvalno svuda.
Voziš motor...
Levo banana.
Desno banana.
Prođeš kroz selo...
Opet banana. 😂
Nekad ih samo ubereš usput i nastaviš dalje.
Kod nas bi čovek rekao:
E, danas sam kupio banane.
Ovde više ide:
E, danas sam ubrao bananu :)
Kokos – voda direktno iz prirode
Kokos u Tajlandu nije samo ukras za sliku.
Vrućina.
Plaža.
Motor.
Znoj na sve strane.
I onda staneš, uzmeš hladan kokos i piješ direktno iz njega.
Nema flaše.
Nema etikete.
Nema reklame.
Samo kokos i slamka :)
A kokosova voda je prirodno bogata elektrolitima poput kalijuma, pa baš prija kada si ceo dan na suncu i znojiš se.
Pomaže da nadoknadiš tečnost, a uz to dobiješ i malo prirodnih šećera.
Kada ga prodavac preseče...
Još bolje.
Popiješ vodu, a onda kašikom pokupiš i ono belo meso iznutra.
I tada pomisliš:
Brate... ako već moram da se znojim kao lud, neka bar ovo bude način da se vratim u život. 🤣
Voće sa ulice – vidiš, pokažeš i jedeš
Jedna stvar koju sam baš zavoleo ovde...
Ulični prodavci voća.
Kolica.
Nož.
Daska.
Vrećice.
Led.
I voće na sve strane :)
Priđeš.
Pogledaš.
Pokažeš prstom
On iseče.
Spakuje.
I gotovo.
Za dva minuta već jedeš.
A najjače je što pola vremena nemaš pojma ni šta si kupio :)
Vidiš neku voćku.
Izgleda zanimljivo.
Pokažeš.
Probaš.
Ako je dobra...
Sutra si opet tu.
Ako nije...
Hvala lepo, vidimo se nikad više :)
Pazi, nema onog:
Danas ću 250 grama manga, 150 grama pomela i tačno 100 grama papaje.
Brate, kakav plan.
Vidiš voće...
Uzmeš.
Probaš.
Ako valja — vraćaš se sutra.
Ako ne valja — sledeća tezga :)
Voće je ovde deo svakodnevnog života
Posle toliko godina u Aziji, voće mi više uopšte nije neka posebna stvar.
Kod nas kupiš voće za kuću.
Ovde ga jednostavno sretneš na svakom koraku :)
Izađeš iz zgrade...
Pijaca.
Sedneš na motor...
Tezga pored puta.
Odeš na plažu...
Kokos.
Sedneš na kafu...
Mango šejk.
Ogladniš usput...
Papaja, ananas, lubenica — sve već isečeno i spremno :)
I onda više ni ne razmišljaš:
Treba danas da pojedem malo voća.
Kakvo razmišljanje :)
Samo prođeš pored tezge, pogledaš šta lepo izgleda i kažeš:
Daj mi ovo.
Ako znaš šta je — super.
Ako ne znaš...
Još bolje. 🤣
Probaš pa vidiš.
Šejkovi na svakom ćošku – ubaciš voće i gotovo
Ako ima voća na svakih par metara...
Normalno da ima i šejkova :)
Vozim motor, vidim blender pored puta...
Kočnica.
Mango?
Može.
Ananas?
Ajde.
Lubenica?
Može i ona.
Dragon fruit?
Nemam pojma šta je, ali sipaj. 🤣
Prodavac uzme voće, iseče, ubaci led, blender počne da urla...
I za minut gotovo.
A čaša tolika da se zapitaš:
Jbte... jesam li naručio šejk ili ručak:)?
Najbolje je što mešaš šta hoćeš.
Mango i banana.
Ananas i marakuja.
Lubenica i nešto što sam pokazao prstom jer nemam pojma kako se zove.
Nekad pogodiš kombinaciju...
Nekad napraviš nešto što više nikad ne ponoviš :)
Ali nema veze.
Popiješ i ideš dalje.
A led?
Brate, pola čaše led, pola šejk. 🤣
Skineš kacigu posle vožnje.
Majica mokra.
Znoj na sve strane.
Vidiš hladan šejk...
I to više nije piće.
To je prva pomoć :)
Voće sa pickupova – ovde staneš, pokažeš i nosiš
E, ovo sam baš zavoleo.
Vozim motor...
Vidim pickup parkiran pored puta, otvoren pozadi, a unutra voće do plafona :)
Mango.
Lubenice.
Ananas.
Banane.
Papaje.
Kokosi.
Pomelo.
I još pola stvari za koje nemam pojma šta su :)
Stanem.
Pogledam.
Prodavac pogleda mene.
Ja pokažem prstom.
On kaže cenu.
Gotovo.
Brate, kakva kasa, kakav skener...
Daj mi dva manga, jednu lubenicu i ono tamo što izgleda dobro :)
Najbolje je što često kupim toliko da se pitam:
Dobro... gde ću ja ovo sve da stavim na motor:)?
I onda lepo nakačiš kese na motor, sedneš i voziš kao pokretna pijaca.
A cena?
Sramota me da platim toliko malo.
Bukvalno se osećam kao razbojnik kad pružim pare :)
Posle svega, jedno je sigurno...
Posle toliko godina ovde, voće više ne gledam istim očima:)
Šta god ne poznajem — probam.
Nekad bude:
Au, gde je ovo bilo ceo moj život :)
A nekad:
Dobro... ovo smo probali i ne moramo više.😂
Ali upravo je to fora.
Dok ne probaš, nemaš pojma.
Možda pokida.
Možda pljuneš i kažeš:
Daj mi mango, da se vratim u normalu :)
I to nije samo za voće.
Probaj.
Ako valja — super.
Ako ne valja...
Mango uvek spašava stvar 😄
Ukoliko zelis da istražis Tajland na pravi način
Ovde imas sve — od plutajućih pijaca i hramova Bangkoka do ostrva, plaža i nezaboravnih izleta — pogledaj najbolje ture i aktivnosti širom Tajlanda.
Pogledaj ture i izaberi svoju avanturu
Ako voliš ovakve priče iz Tajlanda i ostatka Azije, svrati na moj YouTube.
Tamo ima još više motora, hrane, lutanja i situacija koje definitivno nisu bile u planu :)
👇 Darko Travel – YouTube
