Tajland

Bangkok pod vodom – krenuo sam na večeru, a završio u filmu katastrofe :)

Živim u Bangkoku i mislio sam da sam ovde već video skoro sve.

Gužve, haos u saobraćaju, pljuskove od kojih ne vidiš prst pred okom i motore koji se provlače tamo gde normalan čovek ne bi prošao ni biciklom :)

Ali ono što se dogodilo krajem septembra...

E, to još nisam doživeo.

I sve je počelo sasvim obično.

Krenuo sam na večeru...

Drugarica je došla po mene kolima da odemo negde na večeru.

Ništa posebno. Običan izlazak, kao i svaki drugi.

Međutim, čim smo skrenuli u jednu sporednu ulicu, vidimo da nešto nije kako treba.

Vode sve više.

Ulica dobrim delom pod vodom.

Jedva smo se provukli kolima.

Pogledamo se i kažemo: ajde prvo do njenog stana, pa ćemo posle videti šta ćemo.

Delovalo je kao sasvim dobar plan.

Samo što nismo imali pojma šta nas čeka na pola puta. 😂

Auto ostaje na mostu, a mi u vodi do kolena :)

Kako smo nastavili dalje, voda je bila sve dublja.

U jednom trenutku pogledamo se i shvatimo da kolima više nema šta da tražimo.

Na mostu već parkirano gomila automobila.

Ljudi ostavili kola i nastavili peške.

Rekoh, dobro... izgleda da smo i mi završili vožnju za večeras.

Parkiramo i mi.

Zavrćemo nogavice i krećemo kroz vodu prema njenom stanu.

Noć, poplavljene ulice, voda svuda oko nas...

Gazimo kao da smo krenuli u ekspediciju kroz neku močvaru, a ne kroz Bangkok.

A sve je počelo sa:

Ajde da odemo nešto da pojedemo...

Na kraju večera propala, kola ostala na mostu, a mi dobili besplatan kupanjac usred Bangkoka. 🤣

Bangkok kakav nikada ranije nisam video

Sledećeg dana izađem samo do prodavnice, koja je bila udaljena bukvalno 100 metara od stana.

Sto metara, brate.

Inače odeš, kupiš šta ti treba i vratiš se dok se kafa ne ohladi.

Ali kad je ulica pod vodom, i odlazak po vodu postane ekspedicija :)

Stižem do prodavnice, kad ono...

Skoro prazna!

Prvi put u životu vidim da je 7-Eleven toliko očerupan. 😂

Nema robe na rafovima, ljudi razgrabili šta su mogli, a ti stojiš i gledaš šta je ostalo, kao da si zakasnio na rasprodaju života.

A napolju još luđa scena.

Pojavili se mali čamci i ljudi se njima prevoze kroz ulice.

Čak sam video i neke taksiste na motorima koji su izgleda odlučili da promene profesiju :)

Danas ne vozimo motore, danas veslamo!

I ono što mi je bilo najčudnije...

Bangkok je nekako usporio.

Grad koji inače bruji, gde svi negde jure, trube i gledaju kako da stignu na sledeće mesto, odjednom je imao potpuno drugačiju atmosferu.

Voda svuda.

Čamci prolaze.

Ljudi polako hodaju kroz ulicu.

Neko prenosi stvari, neko pokušava da spase robu, a deca se prskaju i kupaju kao da su dobila besplatan bazen ispred kuće :)

Naravno, nije svima bilo do zabave. Nekima je voda uništila robu i napravila ozbiljan problem.

Ali meni je taj prizor bio potpuno nestvaran.

Prvi put sam video Bangkok bez njegove uobičajene jurnjave.

Sve nekako mirnije.

Tiše.

Čudan osećaj, iskreno.

Usred poplave, a meni je bilo baš zanimljivo da gledam kako se grad snalazi u situaciji na koju niko nije računao.

A ono što me je posebno iznenadilo — ljudi uglavnom opušteni, nasmejani, zezaju se međusobno kao da je sve ovo najnormalnija stvar na svetu.

Neko gura čamac, neko gazi kroz vodu, neko se smeje sa komšijom...

Kao da je neko pritisnuo dugme za usporavanje, pa rekao: Ma lagano, snaći ćemo se :)

Tri dana kod drugarice – od večere do prinudnog smeštaja :)

Planirao sam da odem na večeru i vratim se kući.

Ništa specijalno.

U Tajlandu uglavnom jedem napolju. Jeftino je, na svakom ćošku imaš nešto dobro i iskreno, što bih kuvao kad za sitne pare neko drugi odradi ceo posao?

Samo što ovog puta nismo ni stigli do večere kako treba. 🤣

Kad smo svratili u 7-Eleven, rafovi skoro prazni. Sve što bi normalan čovek uzeo — rasprodato!

Na kraju smo pokupili nešto što inače verovatno nikad ne bih ni pogledao :)

Gledaš šta je ostalo i razmišljaš:

Dobro... je l' ovo večera ili preživljavanje :)?

Sutradan restoran radi kao da se ništa nije desilo :) Nudle u vodi, bez mesa, bez povrća, bez ičega… a nikad ukusnije! 🤣 Izgleda da je poplava odnela sve osim ukusa!

I tako sam, umesto da se vratim kući posle večere, završio kod drugarice još tri dana.

A noć...

E, noć je bila baš zajebana.

Mrak, voda na ulicama, a svuda okolo kablovi vise nisko, neki skoro do vode.

Gledaš ispred sebe i razmišljaš:

Dobro... samo mi još fali da me struja opali...

Bangkok noću inače izgleda kao da nikada ne spava.

A te večeri kao da je neko ugasio pola grada, a drugu polovinu potopio.

Sutradan još gore.

Voda i dalje stoji, kablovi vise, ponegde ne možeš normalno ni da prođeš, a svaki izlazak iz stana postaje ozbiljna avantura jbte.

I onda shvatiš da nemaš šta da glumiš heroja.

Zato sam ostao kod nje.

Iz stana sam izlazio minimalno, osim onog odlaska do prodavnice.

Srećom, zgrada ima bazen i teretanu, pa sam naredna tri dana praktično proveo tamo.

Kad već ne mogu normalno da izađem iz zgrade, bar mogu da odradim trening i malo se brčkam u bazenu.

Nije baš da sam planirao trodnevni odmor kod drugarice, ali dobro... moglo je i gore :)

Prvi put sam ovo doživeo

Živim u Tajlandu godinama i mislio sam da me ovde više ništa ne može iznenaditi.

Kiša, vrućina, poplave, saobraćaj... svašta sam video.

Ali ovo u Bangkoku je bilo nešto posebno.

Na sve strane ljudi pokušavaju da spasu robu iz prodavnica, porodice gledaju kako da se snađu, deca se brčkaju u vodi kao da im je neko napravio besplatan bazen ispred kuće, a grad pokušava da funkcioniše kao da je sve normalno.

Jedni spasavaju stvari.

Drugi čekaju da voda opadne.

Treći već smišljaju kako da pređu ulicu bez čamca :)

A ja, iskreno, samo razmišljam kako da se vratim kući, a da usput ne dobijem još neku neplaniranu avanturu :)

Došao sam u Tajland zbog mora, palmi i dobre hrane...

Nisam znao da ću jednog dana morati da razmišljam da li mi za odlazak do prodavnice treba peškir ili čamac :)

Dok ja gledam poplavljene ulice i razmišljam kako da se probijem do stana, oni već našli način da se zabave.

Neki bendovi su čak snimali spotove usred poplave! 🤣

Drugi se voze na onim vodenim skuterima, kao da su na moru, a ne usred grada koji je završio pod vodom.

Gledaš i ne veruješ.

Bangkok potopljen, a ljudi napravili vodeni park :)

Naravno, nije svima bilo do zezanja, jer su mnogi imali ozbiljne probleme. Ali taj njihov fazon da se, čak i u haosu, nekako snađu i pronađu razlog za osmeh baš mi je ostao u sećanju.