Tajlandska ostrva – mesta gde sam ostavio deo sebe 🌴

Posle više godina života u Tajlandu obišao sam dosta ostrva. Neka sam posetio slučajno, neka planski, a neka su mi ostala u sećanju zbog ljudi, avantura i situacija koje nisam mogao da isplaniram.

Za mene ostrva nisu samo plaže i palme. Svako ima neku svoju priču.

Neka mesta pamtiš po boji mora, neka po ljudima koje upoznaš, a neka po tome šta ti se tamo desilo:)

Koh Chang 🌿

Jedno od većih ostrva Tajlanda i mesto gde se vidi ona divlja strana zemlje.

Koh Chang nije samo plaža. Tu su džungla, vodopadi, zeleni putevi i vožnje motorom gde iza svake krivine može da te sačeka nešto novo.

Ima posebnu kombinaciju avanture i opuštenog života.

Koh Lipe 🏝️

Koh Lipe ne pamtim samo po neverovatnom moru, nego i po avanturi kako sam stigao tamo.

Dolazio sam iz Malezije i planirao da uđem u Tajland kopnenim putem. Međutim, na granici me nisu pustili jer mi je to već bio treći kopneni ulazak te godine.

Morao sam da izađem iz autobusa i promenim plan.

Uzeo sam taksi i krenuo oko pedesetak kilometara do pristaništa.

Kada sam stigao — poslednji trajekt je već otišao.

Bila je noć.

Našao sam mali hotel pored pristaništa i prespavao tamo. Najjače je što nije bilo ni Wi-Fi-ja, pa sam sedeo bez interneta i čekao jutro. 😄

Sutradan sam konačno krenuo trajektom prema Koh Lipeu.

A onda još jedan zanimljiv detalj — pasoška kontrola je bila praktično na plaži.

Izađeš sa broda, par koraka kroz pesak i predaješ pasoš dok ispred sebe gledaš more i palme.

A more na Koh Lipeu...

Tirkizna boja izgleda nestvarno. Voda je toliko čista da u plićaku vidiš male ribice kako plivaju oko tebe.

Ostrvo nije veliko, možeš ga istražiti peške, šetati od plaže do plaže i uživati u tom pravom tropskom osećaju.

Koh Samui 🌅

Jedno od najpoznatijih ostrva Tajlanda.

Ima svega — plaže, restorane, noćni život, ali i mirnije delove gde možeš potpuno da pobegneš od gužve.

Baš zbog te različitosti zanimljivo je vraćati se tamo.

Koh Phangan 🌴

Mnogi prvo pomisle na Full Moon Party, ali Phangan je mnogo više od toga.

Iza žurki postoji druga strana ostrva — skrivene plaže, džungla, vidikovci, mali kafići i ljudi koji su došli na nekoliko dana, a ostali mnogo duže.

Ima neku posebnu energiju koju teško objasniš dok ga ne doživiš.

Koh Yao Yai 🛵

Koh Yao Yai mi je ostao u posebnom sećanju.

To je mirno, prostrano ostrvo između Phuketa i Krabija, puno palmi, lokalnih sela, praznih puteva i plaža na kojima često nema nikoga. Nema gužve kao na poznatijim ostrvima — sve je sporije, jednostavnije i nekako autentičnije.

Bio sam tamo sa bivšom devojkom iz Phuketa, i baš tu sam dobio dengu groznicu — virus koji prenose komarci, a koji te bukvalno “zakuca” u krevet sa visokom temperaturom, jakim bolovima u telu, glavoboljom i ekstremnim umorom.

Ali nisam se predao. Iako sam bio slab, bio sam stalno sa njom i pokušavao da ne propustim ništa od ostrva. Između naleta temperature izlazili smo zajedno, vozili motor po praznim putevima, stajali na vidikovcima i gledali more koje se gubi u horizontu. Sve je imalo neki spor, gotovo nestvaran ritam.

Ona je bila tu da pomogne — voda, kokos, nešto lagano da pojedem — ali i da zajedno guramo kroz dane koji nisu bili baš “turistička razglednica”. Ja sam na momente ćutao i borio se sa umorom, ali nisam želeo da ostanem zatvoren u sobi dok je ostrvo ispred mene.

Denga te potpuno uspori — iscrpljenost, znojenje, skokovi temperature i osećaj kao da ti telo ne pripada — ali baš zbog toga svaki izlazak napolje, svaki vetar i pogled na more, ostaju još jače urezani.

Kada sam se oporavio, ponovo sam seo na motor i krenuo da uživam u miru Koh Yao Yaija — lokalna sela, priroda i osećaj da si daleko od svega.

Koh Yao Noi 🌿

Mirniji komšija Koh Yao Yai.

Ovde sve ide sporije.

Mala sela, priroda, pogledi na more i život bez velike žurbe.

Mesto gde shvatiš da nekad ne mora svaki dan da bude pun akcije.

Koh Mak 🌴

Malo ostrvo koje osvaja jednostavnošću.

Nema potrebe da stalno tražiš neku veliku atrakciju.

Ovde uživaš u vožnji, prirodi, moru i miru.

Jedno od mesta gde vreme nekako ide sporije.

Koh Samet 🌊

Za mene posebno ostrvo.

Posle ludog života u Bangkoku trebalo mi je mesto gde mogu da usporim.

Na Koh Sametu sam promenio ritam.

Ustajao sam rano, nekad već oko 6 ujutru. Dok Bangkok živi noću, ovde dan počinje mirno.

Često bih već pre mraka bio nazad u svojoj maloj kolibici.

Nije bilo velike jurnjave, samo more, mir i jednostavan život.

Baš to mi je tada trebalo.

Koh Kood 🌴

Jedno od najlepših i najmirnijih ostrva Tajlanda.

Koh Kood ima osećaj da si otišao negde daleko od svega.

Nema velikih gradova ni gužve. Tu su džungla, vodopadi, palme, mirne plaže i putevi idealni za istraživanje motorom.

Ovo je ostrvo za one koji vole prirodu i sporiji ritam.

Nekad je najbolja stvar na putovanju upravo to — da nemaš šta posebno da juriš.

Koh Jum 🌅

Koh Jum za mene nije samo još jedno ostrvo.

Do njega me je doveo moj pokojni prijatelj Marin iz Splita, koji je tamo živeo i radio skoro dve godine u hotelu. Za to vreme postao je deo ostrva – ljudi su ga znali, voleli i prihvatili kao svog, kao da je oduvek pripadao tamo. Nažalost, Marin je kasnije poginuo u saobraćajnoj nesreći na motoru u Puketu. Od tada, svaki put kada prolazim kroz to mesto, instinktivno se prekrstim. Ostane ti tišina u glavi i neko duboko poštovanje prema životu i tome koliko se sve može promeniti u sekundi. Tajland je, nažalost, poznat kao jedna od zemalja sa velikim brojem saobraćajnih nesreća.

Koh Jum ima većinsko muslimansko stanovništvo i potpuno drugačiji vajb od poznatijih ostrva. Mirno je, lokalno i jednostavno.

Jedna od najlepših uspomena je noć koju smo proveli spavajući bukvalno nekoliko metara od mora, na običnim bambusovim daskama. Iskreno, taj osećaj mi je bio vredniji od bilo kog hotela sa pet zvezdica. Talasi su nas uspavali, a ujutro nas probudili.

Cele noći smo pričali, a u jednom trenutku Marin je rekao da bi možda ipak trebalo da se povuče u šator zbog majmuna. Ja sam mu samo rekao: "Ako krene borba, nema povlačenja! Držimo položaj do kraja!" 😂 Na kraju smo ipak ostali:)

Ujutro je njegov drugar Tajac već ložio vatru i spremao doručak, dok smo mi još mamurni od neprospavane noći uz more polako dolazili sebi. Miris vatre, talasi i jednostavan doručak bili su sve što ti treba u tom trenutku. Nema luksuza, ali ima svega onoga što ostaje zauvek.

Neka mesta pamtiš po plaži. Neka po pogledu. A neka po ljudima.

Meni je Koh Jum ostao zbog Marina. ❤️