Tajlandska ostrva – mesta gde sam ostavio deo sebe
Posle svih ovih godina po Tajlandu obišao sam toliko ostrva da bih danas morao dobro da razmislim koje je bilo koje. 😂
Na neka sam otišao planski.
Na neka sasvim slučajno.
A na neka sam stigao tako što sam krenuo na potpuno drugo mesto.
Kod mene plan obično izgleda ovako:
"Ajde samo da bacim pogled..."
I onda se vratim posle nekoliko dana :)
Iskreno...
Posle nekog vremena shvatiš da nisu sva ostrva ista.
Neko ima lepšu plažu.
Neko bolje more.
Neko bolju hranu.
A neko jednostavno ima onu neku atmosferu zbog koje ti posle pet minuta padne na pamet:
"A što bih ja uopšte išao dalje?" 🤣
Sad, do većine ostrva u Tajlandu stiže se trajektom ili gliserom.
Neka su bukvalno na sat vremena od kopna.
Do nekih ćeš se malo više truckati, ali veruj mi... vredi :)
I cene su potpuno različite.
Ima ostrva gde ćeš spavati za desetak evra.
A ima i onih gde jedna noć košta kao pola letovanja u Budvi. 😂
Isto važi i za atmosferu.
Negde ideš zbog žurki.
Negde zbog ronjenja.
Negde da pobegneš od ljudi.
A negde samo zato što ti treba nekoliko dana da čuješ talase umesto telefona :)
Evo ostrva koja su meni ostala u najlepšem sećanju...
Koh Chang
To je ono ostrvo gde kažeš:
"Ajde samo malo da provozam motor." 😂
I onda se vratiš kad već razmišljaš da li da tražiš smeštaj usput. 🤣
Na svakih par kilometara nešto te zaustavi.
Vodopad.
Vidikovac.
Neka plaža.
Neki put koji izgleda sumnjivo zanimljivo. 😂
I normalno...
Ja skrenem.
Na Koh Changu sam shvatio da je najveća greška imati plan.
Jer svaki put kad sam rekao:
"Neću više da skrećem."
Posle sto metara opet skrenem :)
Koh Lipe – ostrvo do kog sam jedva stigao
Koh Lipe ne pamtim samo po nestvarnom moru...
Nego po cirkusu dok sam uopšte stigao tamo. 🤣
Dolazio sam iz Malezije i planirao lagano da uđem u Tajland kopnenim putem.
Kad ono...
Na granici kažu:
"Prijatelju, dosta je bilo." 😂
Bio mi je to već treći kopneni ulazak te godine (dozvoljena dva, ukoliko ulazis kao ja tada na visa on arriavel) menjaj plan :)
Šta ću...
Taksi.
Pedesetak kilometara do pristaništa.
Stižem sav srećan...
A trajekt otišao. 🤣
Naravno.
Nađem mali hotel pored luke.
Najjače od svega...
Neta ni u prici :)
Sedim, gledam u more i razmišljam:
"E, baš sad kad bih malo skrolovao..." 😂
Sutradan konačno sednem na trajekt.
Stižem na Koh Lipe...
A pasoška kontrola bukvalno na plaži.
Izađeš sa broda.
Par koraka po pesku.
U jednoj ruci pasoš, u drugoj japanke. 🤣
Pomislio sam:
"Ako ovako izgleda ulazak u državu, biće ovo top." :)
A more...
Ljudi moji...
Toliko tirkizno da sam prvo pomislio da neko preteruje sa filterima.
Voda toliko bistra da vidiš ribice kako ti plivaju oko nogu bukvalno.
Koh Lipe nije veliko ostrvo.
Možeš lagano peške da ga obiđeš.
Ali veruj mi...
Mnogo ćeš češće stajati da gledaš more nego da hodaš dalje.
Koh Samui – ostrvo koje sam video bez ljudi
Koh Samui...
Jedno od najpoznatijih ostrva Tajlanda.
Ali ja sam ga upoznao u potpuno drugačijem izdanju.
Tokom "plandemije" došao sam tamo kada je skoro sve bilo zatvoreno.
I iskreno...
Bilo je nestvarno.
Ostrvo koje inače prima ogroman broj turista izgledalo je kao da je neko pritisnuo dugme pause. 😂
Prazne plaže.
Prazni putevi.
Restorani zatvoreni.
Nema gužve.
Nema onog klasičnog turističkog haosa.
Samo more, palme i tišina.
Vozim motor oko ostrva i stalno imam isti osećaj:
"Brate... gde su svi ljudi?" :)
Najčudnije je bilo na poznatim mestima gde inače jedva nađeš parking.
Odjednom imaš celu plažu skoro samo za sebe.
To je bila jedna od retkih prilika kada si mogao da vidiš pravo lice jednog velikog turističkog ostrva.
A zanimljivo kod Koh Samuija je što stvarno ima za svakoga nešto.
Hoćeš luksuz?
Ima.
Hoćeš žurke?
Ima.
Hoćeš mirnu plažu gde čuješ samo talase?
Samo sedneš na motor i odeš malo dalje.
Zato se ljudi stalno vraćaju na Samui.
Nije samo lepo ostrvo...
Nego ostrvo koje može da bude potpuno drugačije zavisno od toga gde završiš.
Koh Phangan – nije samo žurka, veruj mi
Koh Phangan...
Kad neko čuje ime Koh Phangan, većina prvo pomisli na Full Moon Party.
I iskreno...
Nije ni čudo. 😂
Zamisli plažu punu ljudi iz celog sveta.
Muzika trešti celu noć.
Hiljade ljudi plešu pod mesecom.
Neko je ofarban od glave do pete.
Neko izgleda kao da je krenuo na karneval.
Neko već posle sat vremena ne zna gde mu je papuča, a tek hotel posle. 🤣
To je ona priča koju svi čuju.
Ali...
Koh Phangan nije samo to.
Iza te lude žurke postoji potpuno drugačije ostrvo :)
Farbanje po licu.
Ljudi koji dođu na tri dana i posle pričaju kao da su preživeli ekspediciju. 🤣
Ali Phangan je mnogo više od toga.
I njega sam video tokom "plandemije", kada je ostrvo bilo skoro prazno.
Potpuno druga priča.
Nema mase turista.
Nema ludnice.
Samo džungla, prazne plaže i oni mali putevi gde sedneš na motor i nemaš pojma gde ćeš završiti :)
A onda sam se vraćao i posle toga...
I shvatio zašto se ljudi zaljube u ovo mesto.
Jer iza žurki postoji druga strana ostrva.
Skrivene plaže.
Vodopadi.
Vidikovci.
Mali kafići usred zelenila gde sediš sat vremena i pitaš se:
"Dobro... a što bih ja sad negde žurio?" :)
Koh Phangan ima neku čudnu energiju.
Neki ljudi dođu na nekoliko dana...
I onda ih posle par meseci vidiš i kažeš:
"Čekaj, zar nisi ti samo svratio?" 🤣
Ovo je jedno od onih mesta gde lako zaboraviš na planove.
Samo sedneš na motor.
Voziš.
Skreneš.
I pustiš ostrvo da ti pokaže šta ima :)
Koh Yao Yai – ostrvo gde vreme kao da vozi u prvoj brzini
Koh Yao Yai mi je ostao baš u posebnom sećanju.
To je ono ostrvo gde posle pet minuta zaboraviš da postoji žurba :)
Nalazi se između Phuketa i Krabija, ali kao da je nekako ostalo van glavne turističke priče.
Nema gužve.
Nema stotinu autobusa.
Nema ljudi koji trče za savršenom slikom. 😂
Samo palme.
Lokalna sela.
Prazni putevi.
I plaže gde nekad imaš osećaj da si iznajmio celo ostrvo samo za sebe.
Bio sam tamo sa bivšom devojkom iz Puketa...
I baš tada me je "počastio" i komarac — dobio sam dengu groznicu. 🤣
Taj mali leteći krimos me je bukvalno poslao na prinudni odmor.
Temperatura.
Bolovi u telu.
Umor kao da me je pregazio kamion.
Ali nisam hteo da samo ležim.
Između naleta temperature sednem na motor i krenemo da istražujemo ostrvo.
Vozimo se praznim putevima.
Stanemo na neki vidikovac.
Gledamo more.
I pomislim:
"Dobro... nije baš najgore mesto na svetu da budeš bolestan." 😂
Koh Yao Yai nema onu ludnicu poznatih ostrva.
I baš zbog toga je poseban.
To je mesto gde ne ideš da juriš atrakcije.
Nego da usporiš.
Ona je bila tu da pomogne.
Voda.
Kokos.
Nešto lagano da pojedem.
I ono najvažnije...
Da zajedno preguramo dane koji baš i nisu izgledali kao turistička razglednica :)
Jer realno...
Nije isto kada dođeš na ostrvo da ležiš na plaži i piješ šejk...
I kada ležiš u sobi, sav slomljen, a kroz prozor vidiš more i znaš da je odmah tu. 😂
Bilo je trenutaka kada samo ćutim i čekam da prođe taj talas umora.
Ali nisam hteo da dozvolim da mi celo ostrvo prođe kroz prozor sobe.
Denga te baš uspori.
Telo ti bukvalno kaže:
"Šefe, danas ne radimo." 🤣
Umor.
Znojenje.
Temperatura koja dođe pa ode.
I onaj osećaj kao da ti telo nije baš tvoje.
Ali baš zbog toga...
Svaki mali izlazak napolje postane poseban.
Malo vetra.
Pogled na more.
Vožnja motorom od samo nekoliko kilometara.
Odjednom ceniš stvari koje inače ni ne primetiš. 😄
Kada sam se konačno oporavio...
Normalno.
Motor ponovo pali :)
I onda sam tek uživao u pravom Koh Yao Yaiju.
Lokalna sela.
Zelena priroda.
Mali putevi.
Ljudi koji žive svojim mirnim životom.
Koh Yao Noi – ostrvo gde vreme kao da je zaboravilo da žuri
Koh Yao Noi...
Mirniji komšija Koh Yao Yaija.
Ako je Koh Yao Yai već spor...
Ovde kao da neko vozi sa povučenom ručnom. 🤣
Nema nervoze.
Nema trubljenja.
Nema onog osećaja da svi negde kasne.
Ljudi rade svoje.
Sela mirna.
Motor lagano ide kroz palme.
A pogled na more te tera da staneš svakih pet minuta :)
I onda shvatiš...
Možda nije problem što ovde vreme ide sporije.
Možda je problem što mi stalno jurimo previše. 😂
Na Koh Yao Noiju ne ideš da napraviš listu od 20 stvari koje moraš da vidiš.
Ne juriš.
Ne štikliraš atrakcije.
Samo voziš.
Sedneš negde pored mora.
Popiješ nešto.
Gledaš ljude kako žive svoj običan dan 💕
Koh Mak – ostrvo gde ti i telefon traži odmor
Malo ostrvo, ali baš zbog toga posebno.
Nemaš ovde osećaj da moraš negde da juriš.
Nema:
"Ajde brzo, da stignemo još pet mesta danas."
Ovde je plan uglavnom:
Uzmi motor.
Vozi polako.
Stani gde ti se svidi.
Ostrvo je puno prirode, palmi, mirnih puteva i plaža gde nema gužve.
Nema onu ludnicu velikih turističkih mesta.
I baš zato prija.
Posle nekoliko dana uhvatiš sebe kako radiš nešto neverovatno...
Ništa. 😄
Samo sediš.
Gledaš more.
Piješ nešto.
I shvatiš da ti to zapravo baš treba.
Koh Mak je jedno od onih mesta gde vreme ne stoji...
Nego jednostavno nema razloga da žuri :)
Koh Samet – ostrvo gde sam prvi put usporio
Koh Samet mi je ostao baš posebno u sećanju.
Posle Bangkoka...
Gde stalno neko trubi, negde se žuri i svi kao da imaju tri života u jednom danu...
Dođeš na Koh Samet i odjednom:
"Čekaj... je l' ovde neko pritisnuo dugme za usporavanje?" :)
Ovo je bilo ostrvo koje mi je baš trebalo.
Nisam jurio ništa.
Nisam pravio planove.
Ustanem rano.
Nekad već oko šest ujutru.
Dok Bangkok tek završava noćnu smenu...
Ovde ljudi već piju kafu pored mora :)
Dan lagano prođe.
Malo plaža.
Malo motor.
Malo gledanje u more i razmišljanje o životu, kao pravi filozof... samo bez rešenja. 😂
Pred mrak se već vraćam u svoju malu kolibicu.
Bez buke.
Bez gužve.
Bez onog osećaja da stalno negde kasnim.
I baš tada shvatiš...
Nekad ti samo treba mesto gde možeš malo da dođeš sebi dok još imaš kome :)
Koh Kood – ostrvo gde ti od prilike telefon zaboravi da zvoni 😂
Jedno od onih mesta gde posle pola sata kažeš:
"Dobro... a gde je ovde problem?" :)
Nema velikog grada.
Nema gužve.
Nema onog osećaja da svi negde jure.
Samo džungla.
Vodopadi.
Palme.
Mirne plaže.
Na Koh Koodu nemaš potrebu da praviš listu:
"Danas moram da obiđem sedam mesta."
Brate...
Ovo nije trka. 🤣
Ovde je najveća atrakcija upravo to što nemaš šta da juriš.
Staneš kod neke plaže.
Sediš.
Gledaš more.
Odeš do vodopada.
Vratiš se polako.
I shvatiš da ti je ceo dan prošao, a nisi uradio skoro ništa.
Ali nekako...
Baš si uradio sve. 😄
Koh Kood je za one koji vole da pobegnu od svega.
Koh Jum – ostrvo koje pamtim po prijatelju, ne samo po plaži
Koh Jum za mene nije samo još jedno ostrvo.
Mene je na Koh Jum doveo moj pokojni prijatelj Marin iz Splita.
On je tamo živeo i radio skoro dve godine.
Za to vreme nije bio samo još jedan stranac na ostrvu.
Ljudi su ga znali.
Voleli.
Prihvatili kao svog bukvalno.
Kao da je oduvek pripadao tamo.
Nažalost, Marin je kasnije poginuo u saobraćajnoj nesreći na motoru u Puketu.
Od tada, svaki put kada prolazim tim mestom...
Nekako automatski usporim i prekrstim se.
Jer te neke stvari podsete koliko se život promeni u jednoj sekundi.
Planiraš sutra...
A život ima svoj plan.
Koh Jum je potpuno drugačiji od poznatih ostrva.
Nema velike gužve.
Nema turističkog cirkusa.
Većinsko muslimansko stanovništvo.
Mala sela.
Mir.
Jednostavan život.
I baš zbog toga ima neku posebnu energiju.
Jedna od najlepših uspomena mi je noć kada smo spavali bukvalno nekoliko metara od mora.
Ne hotel sa pet zvezdica.
Ne luksuz.
Samo bambusove daske, talasi i nebo iznad nas :)
Iskreno...
Taj osećaj mi je vredeo više nego mnogi skupi smeštaji.
Talasi te uspavaju.
Ujutru te isti ti talasi probude.
Cele noći smo pričali.
More ispred nas.
Mrak.
Talasi.
I ona prava ostrvska atmosfera gde nemaš pojma koliko je sati niti te uopšte zanima. 😄
U jednom trenutku Marin pogleda prema šatoru i kaže:
"Možda ipak treba da se povučemo... znaš, zbog majmuna." :)
Ja ga pogledam :
"Ako krene borba, nema povlačenja! Držimo položaj do kraja!" 🤣
Naravno...
Lako je biti heroj dok monkey mania još nije došao :)
Na kraju smo ipak ostali.
I iskreno, vredelo je.
Ujutro njegov drugar Tajac već loži vatru i sprema doručak.
A mi...
Još uvek pola budni, pola živi posle noći na bambusovim daskama :)
Ali baš taj trenutak...
Miris vatre.
Zvuk talasa.
Jednostavan doručak.
To je ono što ostane u glavi.
Nema luksuza.
Nema pet zvezdica.
Ali ima nešto što mnogo skuplji hoteli često nemaju.
Osećaj da si stvarno tamo.
Da živiš trenutak.
Neka mesta pamtiš po plaži.
Neka po pogledu.
A neka po ljudima.
Meni je Koh Jum ostao zbog Marina. ❤️
Koh Lanta – ostrvo gde kažeš "još samo par dana"... i znaš šta se desi 😂
Koh Lanta je jedno od onih mesta gde vrlo lako sam sebe prevariš.
Kažeš:
"Ma ostajem još par dana." 😄
I onda prođe nedelju dana, a ti već znaš gde je najbolja smoothie, gde je najbolja hrana i koji pas spava ispred koje prodavnice od prilike, vrlo cesto i unutra. 🤣
Ostrvo je veliko, mirno i baš napravljeno za motor.
Duge plaže.
Jedna za drugom.
Voziš obalom i stalno misliš:
"Ajde još samo ova plaža..." :)
A ona nikako da bude poslednja.
Nema onu ludnicu kao Puket ili Phi Phi.
Ovde još uvek vidiš pravi lokalni život.
Mala sela.
Ribare.
Stare drvene kuće.
I ono čuveno morsko cigansko selo — ljude koji bukvalno žive povezani sa morem generacijama.
Kuće na vodi.
Čamci ispred vrata.
Deca koja odrastaju uz more kao da im je dvorište :)
I naravno...
Koh Lanta ima i onu drugu stranu. 😄
Uveče se ne ide baš na spavanje u osam.
Ima dosta reggae barova gde sedneš, slušaš mjuzu i gledaš kako ljudi lagano uživaju u večeri.
Nema one ludnice kao na nekim drugim ostrvima.
Više je fazon:
"Sedi, opusti se, sutra ćemo videti šta ćemo." :)
A zanimljiva stvar...
Na ostrvu postoji i jedan baš luksuzan hotel.
Naravno...
Ja nisam mogao samo da prođem pored njega. 🤣
Vidim lepo mesto, sve sređeno, bazeni, pogled na more...
I kažem sebi:
"Dobro... samo da bacim pogled, nisam ja turista, ja sam istraživač." :)
I nekako se prošunjam unutra.
Malo razgledanje.
Malo divljenje.
Malo gluma da tu pripadam :)
Tako da Koh Lanta ima sve.
Od ljudi koji žive jednostavno uz more...
Do luksuznih mesta gde jedna noć košta kao tada moj mesečni budžet. 😂
I upravo ta kombinacija je ono što ga čini posebnim.
Možeš da biraš svoj Koh Lantu.
Mirnu.
Lokalnu.
Avanturističku.
Ili malo luksuzniju :)
Posle svih ovih ostrva shvatio sam jednu stvar...
Tajland nije jedna destinacija.
To je kao kad odeš u restoran i kažeš:
"Daj mi samo nešto da pojedem."
A onda ti donesu 50 stvari i shvatiš da nemaš pojma odakle da počneš :)
Svako ostrvo ima svoj karakter.
Jedno te ubije lepotom mora.
Drugo te natera da voziš motor bez plana tri sata.
Treće te toliko uspori da zaboraviš koji je dan. 😂
Na jednom kažeš:
"Ovo je raj."
Na drugom:
"Ovde bih mogao da živim."
A na trećem već gledaš cene stanova i razmišljaš:
"Dobro... kako da se preselim ovde?" :)
Neka mesta samo obiđeš.
Slikneš se.
Staviš na Instagram.
I ćao :)
A neka ti se uvuku pod kožu.
Plan može da bude savršen...
Ali Tajland uvek ubaci neki svoj dodatak.
Kao majstor koji ti popravi motor i kaže:
"Gotovo."
A ostane mu još jedan šraf u ruci.
I nekako baš taj šraf napravi celu priču :)
Ako planiraš put u Tajland, pogledaj šta sve možeš da obiđeš i doživiš: Otkrij Tajland na svoj način 🌴
Ako ti se dopao ovaj tekst, na YouTube-u ima još mnogo ovakvih priča i avantura. Dobro došao!
