Tajland – stvari koje bi voleo da mi je neko rekao pre prvog dolaska
Na slikama sve izgleda jednostavno.
Plaže.
Palme.
Mango.
Kokos u ruci.
I svi nasmejani :)
A onda sletiš u Tajland...
I shvatiš da postoji gomila sitnica koje ti niko nije rekao.
Neke će te nasmejati.
Neke će te zbuniti.
A neke mogu da ti uštede i novac, i vreme, i poneki živac. 😂
E sad, skupio sam baš dosta takvih situacija :)
Zato, ako prvi put dolaziš ovamo...
Evo nekoliko stvari koje bih voleo da je neko rekao i meni, da ne pravim iste glupe greške. 🤣
Bangkok i motor – sloboda ili haos?
Bangkok je jedan od onih gradova koji te odmah testiraju.
Izađeš na ulicu...
Pogledaš levo.
Pogledaš desno.
Pogledaš još jednom...
I pomisliš:
"Ma nema šanse da ću ja voziti ovde." 🤣
Saobraćaj deluje kao potpuni haos.
Motori.
Automobili.
Autobusi.
Kamioni.
Dostavljači koji se stvore niotkuda.
Svi negde žure... a opet nekako svi prolaze :)
Ako prvi put sedneš na motor u Bangkoku, velika je šansa da ćeš se zapitati:
"Jesam li ja normalan?" 😄
A onda se setim Ho Ši Mina u Vijetnamu.
Tamo sam živeo i grad od skoro deset miliona ljudi izgleda kao da ima još više motora nego stanovnika :)
Ali zanimljivo...
Taj haos nekako teče.
Kao reka.
Svi voze polako, prate ritam i neverovatno retko vidiš sudar.
Bangkok je druga priča.
Ovde su motori, automobili, autobusi i kamioni pomešani u istom loncu.
Nekad imaš osećaj da svako vozi po svojim pravilima :)
Ali...
Posle nekoliko dana nešto klikne.
Počneš da čitaš saobraćaj.
Shvatiš gde smeš da se ubaciš.
Gde da sačekaš.
I odjednom ono što ti je prvog dana izgledalo nemoguće postane sasvim normalno.
A kada jednom izađeš iz Bangkoka...
E, tada kreće pravi užitak.
Na ostrvima i u manjim gradovima motor nije samo prevoz.
To je sloboda.
Skreneš gde ti se svidi.
Staneš kad vidiš dobar pogled.
Ugledaš restoran pun lokalaca...
Tu se odmah parkira. 😂
Policija i kazne – nekad pravila, nekad sreća.
Još jedna stvar koju brzo primetiš...
U turističkim mestima policija nekako baš voli da zaustavlja strance. 😄
Lokalac prođe.
Drugi lokalac prođe.
Ti naiđeš...
I već vidiš kako ti mašu da staneš. 🤣
Najčešće gledaju:
- kacigu,
- međunarodnu vozačku dozvolu,
- i dokumenta.
Ako nemaš nešto od toga, kazna je uglavnom oko 1.000 bahta (oko 25 evra).
Kad platiš kaznu, obavezno uzmi papir.
To nije samo račun.
To ti je, narodski rečeno, dnevna propusnica. 😂
Često sa tim papirom naredna dva ili tri dana nećeš ponovo platiti kaznu za isti prekršaj.
Naravno...
To je Tajland.
Sve zavisi na koga naletiš. 🤣
Nekad imam osećaj da više odlučuje raspoloženje čika policajca nego pravilnik :)
Ono što mi je bilo baš zanimljivo...
Što sam više išao u unutrašnjost zemlje, policija je bila sve opuštenija.
Na krajnjem jugu, u provincijama Pattani, Yala i Narathiwat, zbog dugogodišnjih bezbednosnih problema ima mnogo vojske i kontrolnih punktova.
Iskreno...
Očekivao sam da će baš tu biti najstroži.
A desilo se potpuno suprotno.
Ljudi su bili neverovatno ljubazni.
Nekad me samo pogledaju, klimnu glavom i produžim dalje.
Posle svega samo sam se nasmejao.
U Tajlandu sam odavno naučio jednu stvar...
Kad misliš da će biti problem...
Obično ga nema.
A kad kažeš:
"Ma ovo će lako."
E, onda tek počinje zabava. 🤣
Hrana, cenjkanje i "turistička matematika"
Ako postoji jedna stvar koja me i danas ponekad nasmeje...
To je turistička matematika. 🤣
U nekim turističkim mestima imam osećaj da postoje dva cenovnika.
Jedan za lokalce.
I jedan za nas koji izgledamo kao da ćemo za dva dana na avion :)
Najbolje je što nekad naručim na tajskom.
Sve lepo.
Nasmejem se.
Pomislim:
"E, sad sam ih prešao."
A onda stigne račun...
I shvatim da izgleda ipak nisam. 🤣
Jednom sam pitao zašto je moja porcija skuplja.
Čovek me mrtav ozbiljan pogleda i kaže:
"Ti si stranac. Ti više jedeš." :)
Rekoh u sebi:
"Prijatelju... nisam došao da pojedem bivola." 🤣
Više sam imao osećaj da mi vređaju inteligenciju nego novčanik :)
Ali dobro...
To je deo igre.
Baš kao i cenjkanje.
Na pijacama, kod suvenira i na mnogim turističkim mestima skoro se podrazumeva da pregovaraš.
To ovde nije nepristojno.
Naprotiv.
Ako odmah pristaneš na prvu cenu, prodavac će možda još pomisliti:
"Ovaj baš nema iskustva." :)
Zato se malo našališ.
Malo spustiš cenu.
Malo oni spuste.
Na kraju se obično oboje smejete...
I svako misli da je baš on bolje prošao. 🤣
Najluđa priča sa menijem
Ovo mi je verovatno jedna od najluđih situacija koje sam doživeo zbog hrane.
Desilo se negde u unutrašnjosti Tajlanda.
Već sam tada imao naviku da slikam meni pre nego što naručim.
Ispostavilo se da mi je to bio jedan od boljih poteza u životu. 😂
Pojedem lepo.
Stigne račun.
Pogledam...
Nešto mi ne štima.
Rekoh:
"Čekaj malo... ovo nije cena koja piše u meniju."
Konobarica mrtva hladna kaže:
"Ti si stranac." 🙂
Ja gledam nju.
Ona gleda mene.
I niko ne popušta. 🤣
Posle nekoliko minuta izlazi gazdarica.
Kreće rasprava.
I onda...
Žena pozove policiju.
Da.
Zbog mog ručka. 😂
Dolazi policajac.
Gazdarica mu ponosno pokazuje meni na engleskom.
Ja ćutim.
Onda izvadim telefon i pokažem fotografiju tajlandskog menija sa cenama, sa kog sam i naručio.
Policajac pogleda jedan meni.
Pa drugi.
Pogleda mene.
Pogleda gazdaricu.
Nasmeje se i kaže:
"Ako je naručio sa tajlandskog menija, plaća cenu koja tamo piše."
Kraj.
Bukvalno sam video kako gazdarici nije bilo dobro.
Tražio sam vodu i secer za nju i potom da mi vrati razliku :)
Ne zato što mi je bilo stalo do tih nekoliko bahta.
Kad mi je vratila novac...
Okrenem se i dam ga ljudima za stolom pored.
Nije poenta bila u parama.
Poenta je bila da, ako već postoje pravila, onda neka važe za sve :)
Od tog dana imam jedno pravilo.
Ako postoji tajlandski meni...
Prvo tražim njega. 🤣
Klima će te šokirati :)
Prvi šok u Tajlandu nije hrana.
Nisu ni hramovi.
Nisu čak ni cene.
Prvi šok je...
Vlaga roađaci :)
Izađeš iz tuša.
Obučeš čistu majicu.
Pogledaš se u ogledalo.
Kažeš:
"E, sad sam čovek." 😄
Dva minuta kasnije...
Izgledaš kao da si upravo završio polumaraton :)
Prvih nekoliko dana sam se stalno pitao:
"Dobro... je l' se ja uopšte znojim ili vazduh sam pravi vodu?" :)
Posle nekog vremena odustaneš od borbe.
Prihvatiš sudbinu.
I rezervna majica postane obavezna oprema.
Telefon.
Novčanik.
Ključevi.
I još jedna majica. 😂
Motor je najbolji način da upoznaš Tajland
Ako planiraš da obiđeš više od jednog mesta...
Iznajmi motor.
Veruj mi.
Kasnije ćeš mi biti zahvalan. 😄
Najlepša mesta koja sam video u Tajlandu nisam pronašao na Google-u.
Niti u turističkim vodičima.
Našao sam ih sasvim slučajno.
Voziš...
Vidiš neki mali put.
Kažeš sebi:
"Ajde samo da vidim kuda vodi." :)
I pola sata kasnije...
Nađeš plažu na kojoj nema nikoga.
Ili vodopad.
Ili restoran gde te gledaju kao da si prvi stranac koji je ikada zalutao tamo. 😂
Meni se to dešavalo bezbroj puta.
Krenem na jedno mesto...
Završim na potpuno desetom.
I iskreno...
Najbolje uspomene su mi upravo sa tih "pogrešnih skretanja". 😄
Na motoru nema rasporeda.
Nema:
"Moram da stignem do 15:30."
Ako vidiš lep pogled...
Staneš.
Ako osetiš miris dobre hrane...
Staneš.
Ako vidiš put koji izgleda zanimljivo...
Naravno da skreneš. 🤣
I baš zbog toga volim motor.
On ti dozvoli da promeniš plan za dve sekunde 😄
Hrana postoji bukvalno 24 sata dnevno
Ako ogladniš u dva ujutru...
Nema frke.
Ako ogladniš u četiri...
Opet nema no frks. 🤣
Kad sam tek došao, stalno sam razmišljao:
"Dobro... gde ljudi ovde večeraju?"
Posle sam skapirao...
Ovde se, izgleda, nikad ne prestaje klopati :)
U Bangkoku postoje pijace koje rade celu noć.
Na skoro svakom ćošku neko peče ražnjiće.
Neko kuva nudle.
Neko seče lubenicu, mango ili ananas na led.
I sve izgleda kao da je tek počeo dan :)
Nekad se vratim kući kasno uveče i kažem sebi:
"Neću više ništa da jedem."
Pet minuta kasnije prođem pored nekog roštilja...
Pomirišem hranu...
I sva moja čvrsta odluka veruj, nestane brže nego sladoled na tajlandskom suncu :)
Posle nekog vremena potpuno zaboraviš da postoji radno vreme restorana.
Jer ovde uvek neko nešto krčka :)
Hramovi nisu samo za turiste
Kad sam prvi put došao u Tajland, mislio sam da su hramovi nešto kao muzeji.
Dođeš.
Slikaš se.
Kažeš:
"Lepo."
I ideš dalje. 😄
E... baš sam pogrešio :)
Ovde su hramovi deo svakodnevnog života.
Ljudi dolaze da se pomole.
Zapale tamjan.
Sede malo u tišini.
Ili jednostavno pobegnu od buke i ludnice.
Ako ulaziš u hram...
Izuj obuću.
Obuci se pristojno.
I utišaj glas.
Veruj mi, niko neće da te popreko gleda, ali red je red :)
I nije to samo u hramovima.
Tajlanđani generalno mnogo više vole mir i tišinu nego što smo mi navikli :)
U kafićima ljudi uglavnom pričaju tiho.
U BTS-u ili metrou retko ćeš čuti da neko galami na telefon.
Čak i u čekaonicama ili javnom prevozu vlada neka čudna tišina.
Skoro je izbila baš velika frka kada je grupa italijanskih turista bila preglasna na jednom nadzemnom vozu ovde u Bangkoku.
Posle upozorenja nastavili su da viču i raspravljaju se, a snimak je završio na društvenim mrežama.
Nastao je haos.
Ljudi širom Tajlanda su ih masovno osuđivali, a na kraju su čak morali da odu u policijsku stanicu i da se, jedan po jedan, javno izvine Tajlandskom narodu 😂
Tek tada shvatiš koliko se ovde cene mir, poštovanje i obzir prema drugima.
Kod nas je normalno da neko u autobusu priča preko telefona kao da drži konferenciju za štampu:)
Ovde bi ga pola autobusa pogledalo pre nego što bi rekao drugu rečenicu.
Tako da su meni su hramovi godinama bili najbolja pauza na putovanju :)
Voziš motor satima.
Sunce prži.
Leđa otpadaju.
I onda ugledaš hram.
Staneš.
Sedneš u ladovinu.
Popiješ hladnu vodu.
Odmoriš desetak minuta...
I kao da ti je neko pritisnuo dugme "reset". :)
Životinje su svuda
Ako prvi put dolaziš u Tajland, brzo ćeš se zapitati...
"Dobro... ko je ovde stvarno gazda?"
Psi spavaju ispred prodavnica kao obezbeđenje na pauzi :)
Niko ih ne dira.
Oni ne diraju nikoga.
Mačke se izležavaju po restoranima kao da su rezervisale najbolji sto još prošle nedelje. 😂
Gekoni?
Njih ćeš sretati skoro u svakoj kući.
Prvih dana ih gledaš ispod oka.
Posle mesec dana, kad vidiš da ih nema, pomisliš:
"Čekaj... gde je moj cimer?" :)
A ako odeš na neka ostrva...
Pazi na majmune.
Njima tvoj ranac, flaša vode ili kesa iz prodavnice izgledaju kao poklon koji si doneo baš za njih :)
Video sam ljude kojima majmun otme sok.
Nekome sendvič.
Jednom turisti je izvukao naočare iz ranca brže nego što bi to uradio profesionalni džeparoš. 🤣
Ovde vrlo brzo shvatiš da nisi samo ti došao da uživaš u prirodi...
Došle su i one :)
Toalet će te iznenaditi... više nego što očekuješ.
Prvih dana uđeš u toalet.
Sedneš.
I kreneš da tražiš toalet papir.
Nema ga. 🤣
Onda pogledaš sa strane...
A tamo crevo za pranje.
Dobrodošao u Aziju. 😂
Posle nekoliko dana shvatiš da ga koriste skoro svi.
I iskreno...
Kad se navikneš, zapitaš se kako smo mi toliko godina živeli bez njega. 🤣
A toalet papir?
Njega često nećeš naći pored WC šolje.
Nego na stolu u restoranu.
Da, dobro si pročitao :)
Sedneš da jedeš...
A na stolu umesto salveta stoji velika rolna toalet papira.
Prvi put sam gledao oko sebe i mislio:
"Dobro... jesam li ja jedini kome je ovo čudno?" :)
Posle nekoliko dana uzmeš par listića, obrišeš usta i nastaviš da jedeš kao da je to najnormalnija stvar na svetu. 😄
Tajland te vrlo brzo nauči da neke stvari koje su ti prvog dana bile čudne...
Posle mesec dana više ni ne primećuješ. 😂
Nemoj da očekuješ da ćeš često čuti "ne".
U Tajlandu je "ne" skoro ugrožena reč. 😄
Umesto toga dobićeš osmeh.
"Maybe."
Ili će te uputiti negde ukoliko si baš uporan haha, čak i kada nisu baš sigurni gde treba. 😂
Pa ti posle 20 minuta shvatiš da si na potpuno pogrešnom mestu.
Ali oni su sve vreme bili srećni jer su pokušali da ti pomognu, umesto da kažu: "Ne znam."
To nije zato što žele da te prevare.
To je deo njihove kulture – važnije im je da sačuvaju osmeh i izbegnu neprijatnost nego da nekoga direktno odbiju.
Posle nekog vremena se navikneš... i naučiš da posle prvog "maybe" uvek pitaš još nekoga. 😄
Jedna stvar koju možeš da ukradeš od Tajlanđana
Posle svih ovih godina ovde, mislim da sam od Tajlanđana ukrao jednu naviku.
Ne.
Nisam ukrao motor. 🤣
Nego način razmišljanja.
Kod nas se često iznerviramo zbog gluposti.
Kasni pet minuta.
Neko te preseče u saobraćaju.
Nestane interneta.
I već u glavi vodimo Treći svetski rat. 😂
Ovde mnogo češće samo slegnu ramenima i kažu:
"Mai pen rai."
Što bi kod nas otprilike značilo:
"Ma opusti se, nije smak sveta." :)
I znaš šta je najgore?
Radi.
Posle nekog vremena uhvatiš sebe da i ti počneš isto.
Neće autobus?
Ma dobro.
Pada kiša?
Ma dobro.
Motor se pokvario?
Ma dobro... guraćemo. 🤣
Nije da ovde ljudi nemaju probleme.
Imaju ih koliko hoćeš.
Samo ih nekako ne nose na čelu od jutra do mraka 😄
Najlepše stvari uglavnom nisu u planu :)
Kad danas pogledam sva moja putovanja po Tajlandu...
Jedna stvar mi je potpuno jasna.
Najbolje stvari su se desile onda kada plan nije radio :)
Ja napravim plan:
U 9 krećem.
U 10 vodopad.
U 12 ručak.
U 14 sledeće mesto.
Lepo izgleda na papiru...
Samo što Tajland izgleda nije dobio taj papir :)
Krenem na jedan vodopad...
Vidim znak za drugi.
Kažem:
"Ajde samo da bacim pogled."
Dva sata kasnije stojim negde usred džungle i razmišljam:
"Dobro... kako ja sad da objasnim ljudima gde sam?" 🤣
Krenem da pronađem restoran.
Završim na pijaci gde niko ne priča engleski, ali svi hoće da me nahrane. 😂
Krenem samo na kratku vožnju motorom...
Vratim se kad već počnu da pale svetla.
I naravno prvo pitanje:
"Gde si bio?"
A ja:
"Iskreno... ni sam ne znam." :)
Najlepši zalasci sunca.
Najbolja hrana.
Najzanimljiviji ljudi.
Sve sam pronašao na mestima gde nisam ni planirao da stanem.
Zato danas napravim samo okvirni plan.
Nešto kao:
"Idem tamo negde... pa ćemo videti šta se desi." :)
Zaključak – Tajland ti se uvuče pod kožu :)
Tajland nije zemlja koju možeš da upoznaš za sedam ili deset dana.
Za to vreme vidiš plažu.
Slikneš palmu.
Pojedeš pad thai.
I kažeš:
"E, video sam Tajland."
Nisi ni počeo, prijatelju. 🤣
Što duže ostaneš, sve manje te zanimaju samo znamenitosti.
Počneš da primećuješ male stvari.
Jutarnji svež kokos na lokalnoj pijaci.
Meni je to godinama bio jedan od najboljih početaka dana :)
Razgovor sa simpatičnom devojkom na pijaci.
Ona ne zna engleski.
Ti ne znaš dovoljno tajlandski.
Ali posle pet minuta pričate rukama, smejete se i nekako se razumete bolje nego neki koji pričaju isti jezik :)
Vožnja motorom bez plana...
Kreneš negde.
Skreneš negde.
I završiš na mestu za koje ni Google verovatno nije siguran gde se nalazi :)
Zato nemoj juriti da vidiš sve.
Nije Tajland trka da skupiš što više tačkica na mapi kao Pokemon. 😂
Uspori.
Skreni sa glavnog puta.
Sedi tamo gde sede lokalci.
Probaj ono što ne znaš da izgovoriš.
Jer najlepše uspomene skoro nikada nisu bile one koje sam isplanirao.
One su se jednostavno desile.
I možda ćeš jednog dana shvatiti isto što i ja...
Nisi se zaljubio samo u plaže.
Ni u ostrva.
Ni u hranu.
Zaljubio si se u onaj osećaj slobode.❤️
👉 Otkrij Tajland na svoj način
Ako si stigao do ovde, mislim da ćemo se lepo slagati. 😄 Klikni na YouTube i idemo zajedno u sledeću avanturu.
