Mjanmar: mesec dana između ruševina, pijaca i drevnih hramova

Proveo sam oko mesec dana u Mjanmaru u periodu kada je zemlja prolazila kroz ozbiljne nemire i ne baš laganu svakodnevicu. Nije to bilo klasično turističko putovanje, više kombinacija radoznalosti, puta i malo “idemo pa šta bude”.

Bio sam u Yangonu, Mandalayu i Baganu, i svaki grad je bio totalno druga priča.

Yangon je bio najživlji, haotičan, ali zanimljiv na svoj način. Saobraćaj, ljudi, buka – sve ide svojim tempom, ali se u vazduhu osećalo da stvari nisu baš opuštene. Ipak, grad te brzo uvuče u svoj ritam.

Mandalay me je najviše iznenadio. Deo grada je bio dosta pogođen nedavnim zemljotresom, pa su se na nekim mestima videli porušeni zidovi i oštećene zgrade. Ali ono što mi je ostalo u glavi nije to, nego kako život ide dalje bez pauze.

Ljudi rade, voze se, piju čaj, smeju se kao da se ništa posebno ne dešava. U isto vreme, Mandalay je poznat i po svojim pijacama i zanatima – ima onaj “stari azijski šmek” gde se sve prodaje, od hrane do raznih kamenčića i nakita. Neki ga čak zovu i gradom safira, jer su dragulji i kamenje deo lokalne trgovine i pijaca koje su pune života i boja.

To je mesto gde u istoj ulici vidiš i ruševine i osmeh i pijacu koja radi punom snagom.

Bagan je bio potpuno druga priča – mir, otvoreni prostori i neverovatni hramovi svuda oko tebe. Tamo kao da vreme ide sporije. Vožnja motorom između starih pagoda u zalazak sunca je verovatno jedan od najjačih trenutaka ovog putovanja.

Sve zajedno, Mjanmar mi je ostao u glavi kao zemlja kontrasta – malo haosa, malo mira, malo teške realnosti, ali i puno života i energije.