Mjanmar: mesec dana između ruševina, pijaca i drevnih hramova
U periodu kada je zemlja prolazila kroz veoma težak period. To nije bilo klasično turističko putovanje sa razglednicama i bezbrižnim danima. Više je bilo u mom stilu – radoznalost, motor, put i ono moje: idem pa šta bude.
Mjanmar je zemlja koja je godinama u problemima zbog unutrašnjih sukoba između vojne vlasti i različitih etničkih grupa koje traže veću autonomiju. Posle vojnog preuzimanja vlasti 2021. godine situacija se dodatno pogoršala, a mnogi ljudi su se našli između politike, sukoba i svakodnevne borbe za normalan život.
Najtužnije od svega je što je mnogo mladih ljudi otišlo iz zemlje. Mnogi traže bolju budućnost u drugim državama, pa se na ulicama oseća da nedostaje deo jedne generacije.
Ali ono što me je najviše iznenadilo jeste da, uprkos svemu tome, ljudi nisu izgubili osmeh.
Upoznao sam neke stvarno predivne ljude, čak i nekoliko devojaka koje su mi pokazale koliko su Mjanmarci otvoreni i ljubazni. Iznenadilo me je i koliko ljudi priča dobar engleski, posebno kada to nisam očekivao. Imaju neku posebnu kombinaciju stidljivosti, ljubaznosti i misterije.
Obišao sam Yangon, Mandalay i Bagan – tri potpuno različita sveta.
Yangon me je odmah uvukao u svoj haotični ritam. Buka, ljudi, saobraćaj i ulice pune života. Ali iza svega toga oseća se da zemlja nije potpuno mirna. Grad ima neku posebnu energiju – kao da pokušava da nastavi normalno, iako svi znaju da stvari nisu jednostavne.
Ono što me je posebno iznenadilo u Yangonu su dragulji. Mjanmar je poznat po rudama i dragom kamenju, posebno rubinima i safirima. Postoje čitave pijace i prodavnice posvećene samo kamenju i nakitu. Nije to samo turistička stvar – dragulji su deo istorije, kulture i trgovine ove zemlje.
Mandalay mi je ostao možda i najviše u sećanju. Grad je poznat po zanatima, pijacama i draguljima. Postoje čak i tržni centri gde su skoro sve radnje vezane za drago kamenje. Možeš da vidiš ljude koji satima gledaju, procenjuju i trguju kamenjem koje za neke predstavlja pravo bogatstvo.
Ali meni nisu ostali u glavi samo dragulji.
Ostali su ljudi.
Na nekim mestima videli su se tragovi zemljotresa i oštećenja, ali život nije stao. Ljudi piju čaj, rade, pričaju, smeju se. U jednoj ulici vidiš oštećenu zgradu, a nekoliko metara dalje pijacu punu boja i energije.
A onda Bagan.
To je mesto koje teško može da se opiše.
Hiljade starih pagoda, ogromna ravnica i osećaj kao da si u nekom drugom vremenu. Vozio sam motor između hramova, gledao zalaske sunca i imao osećaj da sam u filmu.
Ali Bagan mi je doneo i jedan trenutak koji nikada neću zaboraviti.
Jedne večeri sam se vraćao motorom kući oko 7 sati. U drugim zemljama bi tada još bilo života na ulici, ljudi napolju, kafići, buka.
Ovde – potpuni mrak.
Ulice prazne.
Ljudi skoro da ne izlaze.
Prvi put sam se iskreno malo uplašio. Vozim kroz tamu, oko mene tišina, ne znaš šta se dešava iza sledećeg ugla. Taj osećaj je bio potpuno drugačiji od svega što sam ranije doživeo.
I baš taj miks lepote i neizvesnosti je ono što čini Mjanmar posebnim.
To nije zemlja koju samo posetiš.
To je zemlja koja ti ostane u glavi.
🎥 Video iz Mjanmara
Tokom ovog putovanja snimio sam dosta materijala i već sam izbacio jedan video sa putovanja kroz Mjanmar na mom YouTube kanalu.
Ovo je samo prvi deo — imam još dosta snimaka koje želim da podelim. Imam materijala za još jedan video, samo znaš kako ide… nekad putuješ, nekad sređuješ snimke, a nekad video čeka svoj pravi trenutak. 😄
Pazi... gledanje ovog kanala može izazvati ozbiljnu želju za kupovinom avionske karte.
