6 stvari koje sam naučio živeći u Tajlandu
Tajland je jedna od onih zemalja gde ništa nije baš onako kako izgleda na prvi pogled. 😂
Moj drug bi uvek rekao:
"Brate... ovde ništa nije kao što izgleda, videćeš." :)
I što sam duže živeo ovde...
Sve sam više shvatao koliko je bio u pravu.
Na prvi pogled misliš da znaš ljude.
Osmeh.
Ljubaznost.
"Mai pen rai" fazon :)
I onda posle nekog vremena shvatiš da iza tog osmeha ima mnogo više.
Drugačiji način razmišljanja.
Drugačiji pogled na život.
Drugačiji način komunikacije.
Misliš da neko neće nešto reći...
A on ti na najmirniji način pokaže šta stvarno misli :)
Misliš da si nekoga tek upoznao...
A posle pola sata sediš sa njegovom porodicom, jedeš nešto što ne znaš ni kako se zove i osećaš se kao da si došao kod dalje rodbine. 🤣
Isto tako i sa mestima.
Misliš da poznaješ neki grad...
Skreneš jednu ulicu dalje i potpuno druga priča.
Odeš u malo selo i shvatiš da onaj Tajland sa Instagrama nema mnogo veze sa stvarnim životom.
U Tajlandu nikad nemoj biti previše siguran da si nešto "provalio".
Jer baš kada pomisliš:
"E, sad znam kako ovo ovde funkcioniše..."
Tajland ti samo nasmejano kaže:
"Ajde prijatelju... imaš još da učiš." 😂
Tajlanđani retko pokazuju bes... ali kada polude, onda baš polude. 😄
Jedna od prvih stvari koju primetiš ovde jeste koliko su ljudi mirni.
Nema onog našeg:
"E, sad ću ja tebi da objasnim..." 🤣
U saobraćaju skoro da nećeš čuti sirenu.
Neko ti preseče put?
Kod nas bi već krenula cela konferencija za štampu. 😂
Ovde uglavnom samo nastave dalje kao da se ništa nije desilo.
U restoranu pogreše narudžbinu...
Kod nas bi neko odmah zvao konobara:
"Dođi ovamo, da ti objasnim..." 🤣
A ovde sam mnogo puta video potpuno drugačiju reakciju.
Gost proba hranu.
Ne sviđa mu se.
Samo se nasmeje, pojede koliko može, plati i ode.
Neće praviti scenu.
Neće reći nešto što će povrediti osobu koja je spremila hranu.
Jer njima je važno da ne naprave neprijatnu situaciju.
Naravno...
To ne znači da nemaju emocije.
Samo imaju mnogo duži fitilj :)
Kod nas nekad fitilj traje kao kineska petarda. 🤣
Kod njih gori, gori...
I misliš:
"Ma ovaj čovek se nikad neće naljutiti."
A onda jednog dana...
Bum :)
Kad neko godinama ćuti, trpi i skuplja u sebi...
Bolje da nisi baš tada stajao pored njega.
Srećom, to se dešava mnogo ređe nego kod nas.
Možda bismo svi mogli da ukrademo malo njihovog "mai pen rai" fazona...
A oni bi možda mogli od nas da nauče kako da se iznerviraju za pet sekundi. 😂
Motor je najbolji način da upoznaš Tajland... i da se zapitaš da li si pogrešio životne odluke. 😂
Obišao sam skoro ceo Tajland motorom.
I iskreno...
Verovatno nikada ne bih video ni pola tih mesta da sam išao samo autobusima, avionima ili turističkim turama.
Jer autobus ide tamo gde piše na mapi.
Motor ide tamo gde te nešto povuče. 😄
Najviše me je oduševio sever zemlje.
Tamo sam često radio nešto što možda nije baš najpametnije...
Ali je uvek bilo zanimljivo :)
U navigaciji namerno uključim rutu za pešake.
Čisto da vidim:
"Ajde da vidimo šta ovaj Google majstor misli da je put."
I onda počinje avantura 😂
Prvo nestane asfalt.
Pa put postane malo uži.
Pa se pretvori u kamenje.
Pa se pitaš:
"Dobro... da li ja idem ka vidikovcu ili sam upravo pronašao put kojim ni koze ne idu?" 🤣
Voziš preko livada.
Pored potoka.
Kroz šumu.
Kroz mala planinska sela gde ljudi gledaju motor i mene kao da je sleteo neko iz druge galaksije. 😂
Nekad stanem, pogledam telefon i pomislim:
"Brate... ova navigacija ili je genijalna ili me šalje u propast." 🤣
Ali baš ti "pogrešni" putevi su me odveli do nekih od najlepših mesta koje sam video u Tajlandu.
Vidikovci bez turista.
Sela koja kao da su svetlosnu godinu udaljena od grada.
Ljudi koji te pozdrave kao starog prijatelja.
Zato danas kažem...
U Tajlandu ne prati uvek najbrži put.
Ja, iskreno, magistralu izbegavam kad god mogu. 😂
Ako mogu da biram između glavnog puta i neke uske linije na mapi za koju ni Google nije baš siguran da postoji...
Pogađaš šta biram. 🤣
Nikad se ne vraćam istim putem.
Zašto bih?
Ako idem istim putem, videću isto.
A meni je mnogo zanimljivije da zalutam nego da stignem petnaest minuta ranije. 😄
Nekad pronađeš vodopad.
Nekad vidikovac.
Nekad restoran u kome si jedini stranac.
A nekad samo selo gde te svi gledaju kao da si upravo sišao sa Meseca. 😂
I upravo zbog toga i danas najviše volim one puteve koji na mapi izgledaju kao greška.
Jer u Tajlandu su baš oni najčešće najbolji, videces :)
Još jedna stvar koju skoro nikad ne preskačem...
Gde god stignem, prvo tražim lokalnu pijacu.
Ne tržni centar.
Ne restoran koji je broj jedan na TripAdvisoru.
Pijacu. 😄
Tu odmah vidiš kako ljudi stvarno žive.
Šta doručkuju.
Šta kuvaju.
Koliko nešto zaista košta.
Kako pričaju.
Kako se šale.
Kako izgleda običan život.
Na pijaci nema glume za turiste.
Sve je stvarno.
I iskreno...
Upravo tamo sam pojeo neke od najboljih obroka u životu.
Za evro.
Retko dva. 🤣
Sedneš na malu plastičnu stolicu.
Pored tebe lokalci.
Niko ne zna engleski.
Ti pokažeš prstom.
Oni klimnu glavom.
I posle pet minuta ispred tebe stoji nešto što izgleda sumnjivo...
Ali miriše fantastično. 😂
Do sada me to pravilo skoro nikad nije izneverilo.
Na pijacama sam mnogo više naučio o Tajlandu nego obilazeći poznate atrakcije.
Zato i danas kažem...
Ako želiš da upoznaš neku zemlju, nemoj prvo tražiti najpoznatiji hram ili plažu.
Prvo pronađi pijacu.
Jer tamo gde lokalci kupuju hranu...
Tu se krije pravi život veruj :)
Kad sam prvi put krenuo da obilazim ostrva po Aziji, bio sam ubeđen da je to sve isto.
Palme.
Pesak.
More.
Kokos u ruci.
I to je to. 😂
E...
Nema veze jedno s drugim :)
Svako ostrvo ima neku svoju priču.
Na jednom vlada potpuni mir.
Na drugom žurka do zore.
Negde je more toliko tirkizno da pomisliš da je neko pojačao boje na televizoru. 😂
Koh Lipe me oduševio bojom mora.
Koh Jum mi je pokazao kako izgleda ostrvo bez ludnice i gužve.
Koh Kood je pravo mesto ako voliš prirodu i želiš da pobegneš od svega.
Ali iskreno...
Kad me neko pita za najlepše plaže koje sam video...
Moram da priznam da su me Filipini baš razmazili :)
Tamo sam nalazio plaže gde možeš da šetaš kilometrima, a jedino društvo su ti kokosove palme i poneki pas koji te gleda kao:
"Brate... odakle si se ti ovde stvorio?" 🤣
A kad već pričamo o mestima za koja mnogo ljudi nije ni čulo...
Moram da pomenem i Koh Rong Samloem u Kambodži.
To je jedno od onih mesta gde kažeš:
"Ostaću dva dana."
I onda petog dana tražiš razlog zašto još nisi krenuo dalje. 😂
reno...
Što manje turista, meni lepše. 😂
Ne zato što su turistička mesta loša.
Nego zato što se moje najbolje priče skoro nikad nisu desile tamo gde svi idu.
Mnogo mi je draže malo selo nego ulica puna suvenirnica.
Lokalna pijaca nego šoping centar.
Restoran gde jelovnik postoji samo na tajlandskom nego onaj sa slikama i engleskim prevodom. 🤣
U takvim mestima ljudi se stvarno obraduju kad vide stranca.
Nekad me gledaju nekoliko sekundi...
Pa se nasmeju.
Pa odmah krene ono naše univerzalno sporazumevanje rukama. 😂
Na najpoznatijim turističkim mestima često imam osećaj da se više raduju mom novčaniku nego meni :)
A čim skreneš samo malo dalje...
Odjednom potpuno druga priča.
Ljudi te pozovu da sedneš.
Ponude voće.
Pitaju odakle si.
I pre nego što shvatiš šta se desilo...
Već sediš sa njima kao da se znate godinama. 😄
Zato ja skoro uvek uradim isto.
Čim vidim putokaz za neku "čuvenu atrakciju"...
Ja pogledam levo i desno da vidim gde nema nikoga. 😂
Veruj mi...
Baš tu najčešće počinje prava avantura.
Izgleda da sam se zarazio putovanjima... i meni leka nema. 😂
Iskreno, mislio sam da će me posle svih ovih godina malo proći.
Rekoh:
"Dobro, dosta je bilo... sad ću malo da se smirim."
Jes'...
Kako da ne. 🤣
Na kraju bude potpuno suprotno.
Što više putujem...
Sve manje mogu da sedim na jednom mestu.
Izgleda da imam neke prandrce u dupetu. 😂
Nekad čak otkažem stan, spakujem jednu torbu na motor, a ostatak stvari ostavim kod drugara ili drugarice.
Onda samo kažem:
putuj igumane 😂
Bez velikog plana.
Bez rezervacija.
Bez onog našeg:
"A šta ćemo za tri nedelje?"
Brate...
Nemam pojma ni gde ću biti za tri dana. 🤣
I znaš šta je najluđe?
Najlepše stvari koje sam video gotovo nikad nisu bile u planu.
Mesta za koje nisam ni znao da postoje.
Baš zato mi putovanja još nisu dosadila.
Naprotiv.
Imam osećaj da što više vidim...
Sve manje znam.
I baš zbog toga mi se sutra opet seda na motor haha :)
😄 Ako voliš da putuješ iz fotelje ili planiraš svoju sledeću avanturu, čekam te na mom YouTube kanalu.
