20 stvari koje ti niko ne kaže pre putovanja u Tajland
Većina ljudi pre dolaska u Tajland razmišlja o plažama, palmama, hramovima i tropskom moru.
Ali kada provedeš više vremena ovde, shvatiš da postoje male stvari iz svakodnevnog života koje te iznenade.
Neke su smešne, neke čudne, a neke shvatiš tek kada počneš da živiš ovde.
1. Sirena? Kao da košta 100 evra svaki put kad zatrubiš.
Ako dolaziš sa Balkana, prvih nekoliko dana imaćeš osećaj da je pola automobila u Tajlandu izašlo iz fabrike bez sirene :)
Gužva.
Kolona.
Motori na sve strane.
Automobili.
I...
Tišina.
Kod nas neki krenu da trube čim vide crveno...
Za svaki slučaj. 😂
Ovde ljudi uglavnom samo sačekaju.
Nema nervoze.
Nema onog našeg:
"Ajde, pomeraj se!" 🤣
Naravno, ovde u Bangkoku ili turističkim mestima ćeš ponekad ali jako retko čuti sirenu.
Ali čim odeš malo dalje od centra, kao da je neko svima rekao:
"Ljudi, truba se čuva za hitne slučajeve." :)
A ono što me je još više iznenadilo jesu ljudi.
Tokom svih ovih godina više puta mi se desilo da mi se pokvari motor.
Jednom sam putovao i sklopivim biciklom kroz Tajland, pa ni on nije baš svaki put bio raspoložen za saradnju. 🤣
I zanimljivo...
Baš u tim malim mestima gde skoro da nema stranaca, ljudi su mi najviše pomagali.
Jednom mi je čak pukla guma na motoru.
Stajem pored puta, razmišljam šta sad...
Kad dolazi policija.
Rekoh:
"E, sad će da bude pitanje šta sam skrivio." 😂
Kad ono...
Ljudi ubace i mene i motor u vozilo i odvezu me do hotela.
Bez galame.
Bez komplikacije.
Samo su rekli, otprilike:
"Hajde, da rešimo problem." :)
Takve stvari se ne zaboravljaju.
Naravno, imao sam i drugačija iskustva. U nekim turističkim mestima nekad te prvo zaustave zbog kontrole, pa se našalim da su prvo videli stranca, a tek onda čoveka. 😂
2. 7-Eleven je skoro kao druga kuća.
Voda, kafa, hrana, sladoled, punjač...
Sve je tamo.
Mnogo njih radi 24 sata dnevno, pa ti postanu spas kada se vraćaš kasno ili rano krećeš na put.
A najjači su ulični psi.
Brzo shvate gde je najbolja klima.
Često ih vidiš kako spavaju unutra ili odmah kod vrata dok hladan vazduh izlazi napolje.
Izgleda kao da imaju rezervisanu VIP zonu. 😂
3.Od sunca beže kao da ih neko juri motkom :)
Jedna stvar mi je odmah zapala za oko.
Dok mi dođemo na more i prva rečenica bude:
"Brate, moram malo da pocrnim." 🤣
Ovde rade potpuno suprotno.
Napolju 35 stepeni.
Sunce prži.
A devojka na motoru...
Jakna.
Dugi rukavi.
Rukavice.
Maska preko lica.
Naočare.
Šešir.
Još samo fali skafander. 😂
Kod njih je svetla koža i dalje simbol lepote.
Zato se kriju od sunca gde god stignu.
Dok mi jurimo boju...
One jure debeli hlad. :)
A neke toliko izbeljuju kožu raznim kremama da ih iz daljine vidiš pre nego semafor. 🤣
Najjače mi je kad sedim u kafiću sav izgoreo od vožnje motorom...
A preko puta mene devojka izgleda kao da sunce u životu videla nije . 😂
I onda shvatiš...
U Aziji je potpuno normalno da svi žele ono što nemaju :)
4. Klima uređaj ovde radi kao da hlade meso, a ne ljude. 😂
Napolju 35 stepeni.
Znoj curi.
Sunce prži.
Jedva čekaš da uđeš unutra i malo se rashladiš.
Uđeš u autobus...
I posle trideset sekundi razmišljaš:
"Brate... jesam li slučajno ušao u zamrzivač?" 🤣
Isto važi za tržne centre.
Bioskope.
Kafiće.
Restorane.
Nekad imam osećaj da se takmiče ko će više da odvrne klimu :)
Prvih dana sam uredno izlazio napolje da se ugrejem. 🤣
Posle sam naučio lekciju.
Kad god ulazim u autobus ili idem na dužu vožnju...
U rancu uvek imam tanki duks.
Jer u Tajlandu ti mnogo veća šansa da se smrzneš u autobusu nego negde u Sibiru 😂
5.Ovde voće možeš kupiti skoro celu noć.
U Bangkoku neke pijace rade 24 sata.
Ali još više volim male ulične štandove.
U ponoć vidiš kolica puna leda.
Na njima isečen mango, ananas, lubenica, papaja...
Sve hladno i spremno.
Kod vas se u ponoć traži burek.
Ovde kupuješ sveže voće. 😄
6.Male kućice za duhove nisu nikakav ukras :)
Prvih dana sam mislio da je to neka mini kućica za ptice.
Ili možda poštansko sanduče. 🤣
A onda sam počeo da ih viđam bukvalno svuda.
Ispred kuća.
Hotela.
Prodavnica.
Restorana.
Firmi.
Čak i ispred velikih tržnih centara.
I skoro svaka izgleda sređeno kao da neko stvarno živi unutra. 😂
A onda vidiš da ispred stoje:
Sok.
Voda.
Voće.
Cveće.
Nekad čak i cela porcija hrane.
Rekoh:
"Brate... ko ovo jede?" 🤣
Kasnije sam saznao da su to kućice za duhove.
Mnogi Tajlanđani veruju da u njima borave zaštitnički duhovi mesta, pa im ostavljaju hranu, piće ili cveće kao znak poštovanja i molbu da čuvaju kuću, porodicu ili posao.
I znaš šta je zanimljivo?
Koliko god Tajland bio moderan...
Neboderi.
Tržni centri.
Luksuzni hoteli.
Te male kućice i dalje stoje ispred skoro svake zgrade.
Tradicija je ovde i dalje ozbiljna stvar.
7. Nisam ja pronašao borbe petlova... one su pronašle mene.
Vozim se motorom kroz neko malo selo.
Kao i obično...
Skrenem negde gde verovatno nijedan turista nije planirao da skrene. 🤣
Odjednom...
Galama.
Muzika.
Stotine parkiranih motora.
Rekoh:
"Šta se ovde deli džabe?" 😂
Priđem bliže...
Kad ono...
Borbe petlova.
Desetine ljudi stoje u krugu.
Neko viče.
Neko navija.
Neko se nervira.
Neko upravo izgubio opkladu :)
Ja stojim sa strane i gledam...
A oni mene gledaju kao:
"Otkud sad ovaj?" 😂
Tek kasnije sam shvatio da su borbe petlova u mnogim delovima Tajlanda i dalje veoma popularne, posebno po manjim mestima.
Za lokalce je to događaj.
Okupe se ljudi.
Popričaju.
Pojedu nešto.
I, naravno...
Malo se klade,
Kocka, kladenja su i dalje ilegaln ovde da se razumemo .😂
To sigurno nije nešto što ćeš pronaći u turističkom vodiču :)
8. Motor je kralj Tajlanda.
U turističkim mestima možeš ga iznajmiti skoro na svakom ćošku.
Nekada ti čak ni dozvolu ne traže.
Cena često kreće već od oko 5 evra dnevno.
9. Kiša? Ja tad tek sedam na motor.
Većina turista vidi oblake i odmah kreće:
"Gotovo... propao odmor." :)
Ja potpuno obrnuto.
Kad vidim da prognoza najavljuje kišu nekoliko dana...
Ja sipam gorivo i krećem. 😂
Najviše volim oblast Phang Nga.
Nekad napravim i po 150–200 kilometara u jednom danu, samo da se vozikam kroz planine i džunglu.
Posle kiše priroda ovde izgleda kao da je neko pojačao boje na maksimum.
Planine nestanu u oblacima.
Džungla postane toliko zelena da oči zabole.
Vodopadi ožive.
A vazduh...
Kao da ga je neko upravo oprao. 😄
I ono najbolje...
Turista skoro da nema.
Svi pobegnu u tržne centre ili sede u hotelima i čekaju sunce.
Ja tada imam osećaj da je cela priroda rezervisana samo za mene :)
A da se ne lažemo...
Na motoru se svakako pokvasiš pre ili kasnije.
Kad već moraš da budeš mokar...
Bolje negde usred jedne od najlepših priroda koje sam video nego u redu ispred šoping centra.
Jel tako? Jeste.. Idemo dalje 🤣
10. Led ide skoro u svako piće.
Ovo mi je bilo jedno od prvih iznenađenja u Tajlandu.
Kod nas kad naručiš piće...
Dobiješ piće.
Ovde...
Dobiješ piće i malu planinu leda. 🤣
Kafa?
Led.
Čaj?
Led.
Sok?
Led.
Nekad imam osećaj da je najskuplji sastojak u čaši zapravo voda koja je zamrznuta :)
Prvih dana gledam onu kanticu punu leda i mislim:
"Brate... jel ovo za ceo sto ili samo za mene?" 🤣
I onda shvatiš...
Ne.
Samo za tebe.
Sipaš piće.
Sipaš led.
Pa još malo leda.
Na kraju se pitaš:
"Dobro... jesam li popio sok ili sam pojeo pola zaleđene reke?" 😂
Ali posle nekog vremena se navikneš.
Čak počneš i sam da tražiš:
"Puno leda, molim." 😄
Jer kada je napolju 35 stepeni i motor ti je upravo ispekao noge kao roštilj...
Ta čaša puna leda stvarno dođe kao spas, videces :)
11. Majmuni nisu samo slatki :)
Dok ti ne uzmu vodu, kesu ili naočare.
Onda shvatiš ko je zapravo gazda.
12. Izuvanje postane potpuno normalno.
Prvih dana ti bude čudno.
Dođeš do ulaza... a ispred vrata gomila papuča i patika.
Ne samo ispred kuća.
Već i ispred masaža, frizerskih salona, manjih hotela, budističkih hramova, pa čak i nekih butika i prodavnica.
Ako vidiš obuću ispred vrata, nema mnogo razmišljanja.
Izuj se i uđi :)
Posle nekoliko meseci provedenih ovde uhvatiš sebe kako automatski gledaš da li ispred ulaza stoje cipele.
Tek kada se vratiš kući, shvatiš da si pokušao da se izuješ ispred prodavnice bez ikakvog razloga. 😂
13. Hrana miriše na svakom koraku
Bez obzira da li je jutro ili ponoć.
Neko uvek nešto peče, kuva ili prži :)
10. Led ide skoro u svako piće.
Ovo mi je bilo jedno od prvih iznenađenja u Tajlandu.
Kod nas kad naručiš piće...
Dobiješ piće.
Ovde...
Dobiješ piće i malu planinu leda. 🤣
Kafa?
Led.
Čaj?
Led.
Sok?
Led.
Nekad imam osećaj da je najskuplji sastojak u čaši zapravo voda koja je zamrznuta :)
Prvih dana gledam onu kanticu punu leda i mislim:
"Brate... jel ovo za ceo sto ili samo za mene?" 🤣
I onda shvatiš...
Ne.
Samo za tebe.
Sipaš piće.
Sipaš led.
Pa još malo leda.
Na kraju se pitaš:
"Dobro... jesam li popio sok ili sam pojeo pola zaleđene reke?" 😂
Ali posle nekog vremena se navikneš.
Čak počneš i sam da tražiš:
"Puno leda, molim." 😄
Jer kada je napolju 35 stepeni i motor ti je upravo ispekao noge kao roštilj...
Ta čaša puna leda stvarno dođe kao spas, videces :)
14. Životinje ovde imaju više slobode nego neki ljudi :)
Jedna stvar na koju se moraš navići u Tajlandu...
Životinje ovde kao da znaju da su deo ekipe. 🤣
Sedim u restoranu, jedem...
Kad odjednom mačka odluči:
"Dobro, ovaj čovek izgleda mirno. Ovo je moje mesto." 😂
I samo uskoči u krilo.
Nema pitanja.
Nema dozvole.
Nema:
"Izvinite, mogu li da sednem?" 🤣
Pas lagano prošeta između stolova kao da proverava da li je sve u redu.
Niko ga ne tera.
Niko ne pravi dramu.
On samo radi svoj obilazak restorana. 😂
A na uličnim tezgama u Bangkoku...
Tu imaš kompletan gradski život.
Ljudi.
Motori.
Hrana.
I ponekad neki pacov koji protrči kao da kasni na posao. 🤣
Prvih dana gledaš i misliš:
"Dobro... ovo nisam baš očekivao uz večeru." :)
Ali posle toliko vremena...
Najčudnije je kada ih nema.
Sedneš negde i pomisliš:
"Čekaj... gde su mačka, pas i onaj mali gospodin pacov? Nešto fali atmosferi." 🤣
15. Na motor može skoro sve. 😂
Frižider.
Merdevine.
Dušek.
Deset džakova pirinča.
Posle nekog vremena ništa te više ne iznenađuje.
16.Hramovi su najbolja pauza na putovanju.
Dok se vozim motorom nekada cak i bajsom kroz Tajland...
Nikad ne znaš gde ćeš završiti.
Nekad kreneš samo da napraviš krug...
A završiš negde gde nema nikoga osim par monaha i mačke koja izgleda kao da je vlasnik hrama :)
Često svratim u neki budistički hram.
Nekad zbog hlada.
Nekad zbog vode.
Nekad iskreno...
Zbog toaleta. 😂
Ali posle toliko vremena shvatiš da hramovi nisu samo lepe zgrade za fotografisanje.
To su mesta gde ljudi stvarno dolaze da se smire.
Da zastanu malo.
Da pobegnu od svakodnevne gužve.
Jedno vreme sam čak živeo sa monasima usred džungle i učio meditaciju ( o tome sam vec pisao).
I veruj mi...
Prvih dana tišina ti bude čudna.
Navikao si na telefone.
Motore.
Poruke.
Neku buku u pozadini.
A onda odjednom...
Ništa.
Samo ptice.
Vetar.
Zvuk džungle.
Posle nekoliko dana ta tišina postane normalna.
Čak počneš da je voliš.
👉 Otkrij Tajland na svoj način
17. U Tajlandu nikad nisi gladan :)
Ako ogladniš ujutru — ima hrane.
Ako ogladniš u ponoć — ima hrane.
Ako ogladniš u tri ujutru...
Velike su šanse da neko i tada peče ražnjiće ili kuva nudle.
18. Plaža je često najskuplje mesto :)
Ovo sam naučio prilično brzo.
Dovoljno je da se udaljiš pet ili deset minuta od plaže...
I kao da si prešao u drugu državu :)
Cene odjednom padnu.
Imam osećaj da važi neko nepisano pravilo:
Što je restoran ružniji, stolice plastičnije i više lokalaca unutra...
To ćeš bolje da jedeš :)
Porcije veće.
Zato skoro nikad ne jedem u prvom restoranu pored plaže.
Malo prozujim...
I vrlo često završim na mnogo boljem mestu.
Ali postoji jedna stvar koja mi ni posle svih ovih godina nije potpuno jasna. 🤣
Ponekad imam osećaj da prodavac prvo pogleda mene...
Pa tek onda smisli cenu :)
Kao da u glavi radi neka matematika:
"Lokalac... 50 bahta."
"Stranac... čekaj da razmislim." 🤣
Najbolje je što se trudim da naručim na tajskom.
Kažem sve kako treba.
Nasmejem se.
A on me pogleda, nasmeje se još više...
I opet imam osećaj da pokušava da vidi koliko može da me "ošiša". 😂
Posle toliko godina više se ni ne nerviram.
Samo se nasmejem i kažem cenu koju znam da treba da bude.
Ako prođe — super.
Ako ne...
Okrenem se i odem kod komšije.
Veruj mi...
U Tajlandu je sledeći restoran obično na dvadeset koraka, cesto i manje. 🤣
19. Nisu sve Tajlanđanke iste. Verovao ili ne 😂
Ovo je verovatno jedno od pitanja koje sam čuo više nego bilo koje drugo otkad živim ovde.
"Kakve su Tajlanđanke?"
A ja svaki put pomislim...
"Pa koje?" :)
To je isto kao da mene neko pita:
"Kakve su Evropljanke?"
Pa prijatelju...
Ima ih od Portugala do Finske. 😂
Pazi, obišao sam skoro celu zemlju i razlika između ljudi u turističkim mestima, Bangkoku i nekim malim provincijama ume da bude ogromna.
Još jedna stvar koja mi je uvek bila simpatična jeste način na koji razgovaraju.
Kod nas bi bilo:
"Sviđaš mi se. Idemo na piće?"
Ovde...
Prvo:
"Kako si?"
Pa:
"Odakle si?"
Pa:
"Koliko dugo si u Tajlandu?"
E, to pitanje nije baš uvek bezazleno. 😂
Posle toliko godina ovde shvatio sam da često ne proveravaju samo koliko si dugo u zemlji...
Nego usput i da li si došao na dve nedelje sa jednim koferom ili si već pustio korenje :)
Ako kažeš da ovde živiš godinama...
Odjednom imaš osećaj da si položio prvi krug intervjua. 😂
Ide obavezno pitanje:
"Da li voliš tajlandsku hranu?"
Posle nekoliko minuta priče...
Onako potpuno nevino:
"A čime se baviš?" 😊
Neće to pitati odmah.
Ali polako...
Obiđu krug...
I stignu tačno tamo gde su htele od samog početka. 😂
I ti već pomisliš:
"Dobro, prijateljice... ima li ovo neki cilj ili popunjavamo anketu?" :)
Tek posle deset minuta razgovora dođu do onoga što su zapravo htele da pitaju.
Mi bismo rekli:
"Ide kao kiša oko Kragujevca." 😂
Ali to nije zato što su neodlučne.
Jednostavno, takva je kultura.
Ne vole da budu previše direktne, da nekoga stave u neprijatnu situaciju ili da deluju grubo.
Kad to jednom shvatiš...
Prestaneš da čekaš da odmah pređu na stvar.
I samo se opustiš.
Na kraju će svakako pitati ono zbog čega su i započele razgovor. 🤣
20. ❤️ Tajland ti se polako uvuče pod kožu
Prvi put dođeš i kažeš:
"Ma dve nedelje, čisto da vidim." 😄
Vratiš se kući...
I posle deset dana već krišom gledaš cene karata za Bangkok. 😂
Počneš da računaš:
"Ako ne pijem kafu mesec dana... možda skupim za kartu." 🤣
Posle shvatiš da više ni ne planiraš odmor...
Nego povratak.
I tu ti je, prijatelju, kraj 😁
❤️ Hvala što čitaš. Ako želiš da vidiš kako stvarno izgleda život u Aziji, svrati na moj YouTube.
